Prosvetni glasnik

ваука и настава

807

удаљено од прилике 120 мет. На овом удаљењу истина допиру још звучни таласи до нашег ува, ал.и је сумњиво да ли ће они у крајевима нерава произвести надражење К р . Још јо сумњивије да ли ће бити и В с , а Е свакако неће бити. Има дакле надражаја, од којих је ингензитет осећаја = 0. Надражај је прво морао достићи одређени интензитет, док изазове осећај. Морамо се приближити на 119 мет., на да чујемо трубу. Ону пак јачину надражаја, која тек достиже да изазове осећај, означавамо као надражајни араг. Сад ћемо се све више приближивати труби. Надражај ће звука према томе непрестано да расте, а и осећај ће се појачавати. На 8 метара даљине звук ће изазивати већ.звонки осећај. Приближићемо се још више, али даљи прираштај осећаја не можемо сад приметити, или, што је исто, звук је тако јак, да даље рашћење нимало не осећамо. Дошли смо до тачке, где наш осећај није више способан даље да расте, означава се као надражајна висина. Од бесконачнога низа надражајних интензитета, који се пењу од 0 до оо, први одсек не изазива дакле ни један осећај, затим се у другом одсеку осећаји појачавају са надражајем; у трећем и последњем одсеку надражајне скале, и поред даљег појачавања надражајног интензитета, осећај осгаје стално на максимуму интензитета. ГраФички ће израз за ово бити, што ће се крива линија (курве) осећаја уздићи 'над апсцисном осом надражаја тек са једног одређеног удаљења од нуле (од надражајног прага), затим би се с рашћењем надражаја поступно пеладоједне одређене висине и најпосле се опет на одређеној даљини од нуле (надражајне висине) не би даље пела, него би одатле ишла паралелно са апсцисном осом.

Сл. 7.

К ј , В 2 и т. д. до В 10 били би и сувише слаби да изазову какав осећај, тек би В јј изазвало Е; В 12 би изазвало веће Е, В 13 опет веће и тако би Е са В расли до једног Е, које се изазива са В 30 , надражајном висином. Потоње В 81 не би сад понова изазвало какво веће Е, него