Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

<замо исто Е 30 као од В., 0 , а тако исто не би могла ни остада В, макар и јо1Н тодикабила, нспети Е изнад интензитета Е 30 . Кц је надражајни праг, К 30 надражајна висина. При овоме смо још оставиди потпуно отворено питање, како расту интензитети осећаја између К и и К 30 : да ли пропорционадно рашћењу К иди у другој сразмери. Већ нас и један врдо прост оглед поучава овде, да осећај не расте равномерно с надражајем. Заједно ћемо носматрати једну светлост, која ће бити све јаснија у кодико јој се будемо дагано и равномерно ирибдиживали. Код тачног самопосматрања пашћо вам у очи, како с иочетка изгледа да интензитет светдости врдо брзо расте, док доцније привидно, т. ј. у нашем осећају само врдо подако расте. Ово свакако не одговара промени објективне јачине светлости 1 . Шта више у граФичком представљању интензитети ће осећаја пред«тављати криву динију, која се изнад апсцисне осе у тачци надражајног прага најпре брзо и стрмо уздиже, па се за тим све дакше пење и најзад од тачке која одговара надражајној висини иде равно и паралелно са апсцисном осом. Ви ћете појмити, како су за нас особито целисходне ове три битне особености нашег осећајног живота, поименце: постојање надражајног прага, надражајне висине и најпосде ово, с почетка брже а доцније дакше, рашћење надражајних интензитета између надражајног прага и надражајне висине. Ове су се особености развиде баш зато, што су целисходне у борби за живот. Цриродно одабирање вреди за психо -Физиолошке особине потпуно толико исто, колико и за чисто Физиолошке. Постојање надражајног прага чува нас од обидности мадих надражаја, који би баш својим прекомерним бројем препдавили нашу свест и ометади прерађивање важнијих већих надражаја. Постојање надражајне висине откдања оно што је сувишно код прекомерно јаких надражаја, а средње надражаје и осећаје који су произишли од њих чува да не потамне и да се не превиде. Сужавањем осећајног живота између надражајног прага и надражајне висине избегава се како надмоћност и превласт многих мадих надражаја над нашом свешћу, тако и једнострано доминирање једног иди некодико превеликих надражаја. Ади је и трећа особеност наше криве диније осећаја, њено у почетку брже а доцније дакше пењање, уопште цедисходна. Јер, та особеност има за посдедицу то, што је наш осећај за мале надражаје, који тек достижу да изазову осећаје, изванредно јасан, чак их лако и прецењује; средње надражаје, иошто се код њих крива динија приближује нравој, објективно врло тачно процењује и тек код надражаја,

1 Како јачина светдосхи опада обрнуто према квадрату удаљења, то би ово дало чак криву линију, која се најпре пеае полако, а по тоа брже.