Prosvetni glasnik

НАУКА И НдСТАВА

811

Тада је осећај Е х који је изазван ломоћу К х очевидно једнак са х • <1Е, а Еу = у • (1Е. Дакле: Е х х • (1Е х Т~~У^ЛЕ~Ј * Сад могу х лако изнаћи логаритмовањем из предњих једначина. Кад је дакле: К х = 2 • онда је: 4 1о§К х =1о§2 + х1о§дх _\ о% В х — 1о§ 2 1о §т 1о§ Е у — 1ог 2 и тако исто у =— 2 —' 2 , 4 108 т Из овога излази: Е х __ 1о§ — 1о§ 2 Е у 1о§ К у — 1о§ 2 Ако сад даље узмете у обзир, да је 1о§ 2 (милиграма) тако незнатан да се дакле може и неузети у рачун, онда добијате укратко: 1о§ К х Е у 1о§ К у Два се дакле осећаја односе као логаритми њихових надражаја, шш интенз-итет осе&ајаје ароиорционалан логаритму јачине надражаја. Овај значајан став Фехнер 1 је означио као психофизичку формулу мере.

1 Ресћпег, Е1етеп(;е (1ег Р8усћорћу81к, 1|е]р21^ 1860, 2 АиП. 1889; даље у 8асћеп (1ег Рзусћорћузхк, Бејрг^ 1877, и у Ке-пзшп (1егј Наир1рипк4е (1ег Рзусћорћуз!к, Бе 1рг1§; 1882, и у РћПоз. 81и(1. св. IV. Строго узето занемариваве 1о& 2 у предњем развоју само је тада допуштено, кад се надражајни праг узме за јединицу мере, у предњем лримеру дакде 2 мшшграма. Узме ди се у исто време за јединицу мере интензитета осећаја онај интензитет осећаја, који одговара надражајној јачини 2,718 . . . (т. ј. основни број природних догаритама), онда сесФехнером може та Формуда укратко паписати: Е = 1п К. Помоћу диФеренцнјалног и интегралног рачунањаможе се с Ф е хнер о ва фој>мула развити битно брже. Главне једначине наводим вам у следећем: лт> с1Е = к — (основна Формула), К

где к означује једну константу. просветни гласник , II књ., 9 св., 1910.