Prosvetni glasnik

812

ПРОСВЕТЕИ ГЛЛСНИК

Као што је речено, он изледи из Веборовог закона само ако се допусти претиоставка, да је <1Е, т. ј. приметни прирагатај осећаја свугде једнак. Отуда га мп на супрот Веберовом закону, који изражава само константност релативног прага раздиковања, означавамо као Фехнерову Формуду. У ствари други су, као иа пр. Пдато 1 , одба<1Е дпли Формуду ДЕ = конст. и место ње су узели: (1Е проп. Е или -=-= & конст. Тада не излази никаква логаритамска зависност, него Формула: Е = СВ к , где С и к значе константе. Међутим ова се Формуда показује већ у томе као погрешна, што Е буде прво = 0, кад постапе К = 0, док је иначе Е већ за вредност надражајног прага = 0. Ми ћемо се дакле претходно сдепо држати Фехнерове Формуле, задржавајући право на доцније тумачеље, и најпре питати: да ди ова одговара ономе, што смо напред утврдиди о кривој линији осећаја? На то се одговара са јесте. Многим кривим динијама, које имају ту особину, дасе најпре са рашћоњем апсцнсне ведичине брзо пењу, затим да буду све равније и да се најзад пружају нараделно са апсцисном осом, у ствари нрипада и логаритамска крива динија. Огледи, који треба да потврде сам Веберов закон иди Фехн с р о в у Формуду, нонављани су од тада врло често, ади су само од чести исиади потврдно. Многимаје заједпо с нама било и сувнше чудновато, да би између материјалног надражаја и нсихичкога осећаја морао постојати такав ирост алгебарски однос. Измислили сучитав. низ оштроумних метода, да би овај однос емпиријски тачно утврдили. Поједине од њих уиознаћемо придиком говора о појединим чудним осећајима. Из најпоузданијих новијих иснитивања у главном излази, дасамВебер ов закон има строгу вредност само у извесним границама, напротив за врдо мале и врло велике надражајне величине има само приближну. Да ди се Фехнерова Формула, под иретпоставком и саме строге

ГГомоћу интеграцше из лвога излазп: Е = к 1п К + С За вредност прага је: 0 = к 1п + С, где означава вредност прага; из тога издази: С = — к 1п К,. Дакде је: Е = к 1п К — к 1п Е 3 = к (1п К — 1п К 3 ) = к1п К 3 иди, кад се иадражајни праг употреби као јединнца мере: Е пропорционадно 1п К. 1 Р1а4еао, Реп<1. Апп. св. С1. стр. 465 и Ви11. <3е 1' Ас. гоу. <1е Ве1^- св. XXXIII; види и У/Ујепег-а, ЛУ1е<1етапп8 Апп., N. Е., св. ХИ ј УП , стр. 659, који у главном, сдажући се с Фехнером, тежн да конструјише апсолутно меридо за интеизитет осећаја.