Prosvetni glasnik

816

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

него о нашој способноети за упоређивање оссћаја, па и о њој самој само под сасвим нарочитим усдовима. Веберовје закон у првом реду асоцијативни закон. Не с тога, што с1Е аперцепира каква хипотетичка аперцепција, него зато што се на Е + &Е надовезује представа о некој разлици, с1Е па према томе и (Ш мора имати ведичину која је изражена баш Веберовим законом. Шта значи уопште упоређивати два К° ? Оба К° могу наступити или у Нстој ћедији мождаие опне и тада то бива сукцесивно, или у сасвим различним или делимично различним, делимично подударним ћелијама. Ову појаву упоређивања сматрају обично као врло елементарну и честу. Тачно самопосматрање учи нас инак о противноме. Већииом прелазимо од осећаја на осећај, и наши су осећаји, сукцесивни као и симултани, различни, а да и не будемо нарочито свесни ове различности. У нашем обичном животу осећаја немамо времена да се задржавамо на таквом поређењу. Шта пак сад бива, кад једном из буди којег разлога одиста упоређујемо? И ово поређење иије никаква урођена способност, никаква метаФизичка човечја моћ, него с муком извежбана асоцијација или спремност. Још као деца с тешком муком и врло полако учимо да стварамо себи представу о „већем" и ова се представа, као и свака друга слика сећања, задржава као говорна представа у .једном одређеном крају опне, како ћемо то најпре казати 1 . Сви наши интензивни и екстензивни осећаји, кад долазе по два или више, могу при повољним асоцијационим условима угицати на ову представу о „већем" и покушати да је подстакну. У нашем дечјем мозгу иредстава се о „већем" сад специјално тако подешава, да од два једнака осећаја који јој долазе представа о већем свакада одговара јачем надражењу, т. ј. свезује се дакле са јачим осећајем. Тада обично кажемо да је „овај осећај већи." Ако су оба осећаја једнака, онда се оба у своме утицају на представу о „већем" у неку руку потиру интерференцијом. Ну ц врло незнатне разлике у величини неће тако јако подстаћи ову представу. те да се пробуди успавана представа о већем. То је вежбање, као и свако друго, уопште нетачно. Поред тачних случајева поређења налазе се и погрешни. Код великих надражајних диФеренција меродавна је у главном аисолутна надражајна разлика. Херинг сасвим тачно примећује 2 : Кад у леву руку узмем тежину од 100 гр., а у десну од 1000 гр., па сад на оних 100 гр. додам још 100, а на оних 1000 још 1000 гр., онда је и поред једнакости релативног прираштаја надражаја десно знатно већи прираштај осећаја, Само кадје надражајна разлика мања, стварно је меродавна у главном релативна разлика, како то и 1 Кодико асоцпјације представа утичу на такве расутке, можемо на ир. видети из интересантннх огледа РћШррће и С1ау1еге-а (Кеуие рћПоборШфхе, св. XI) и 1)гез81ег-а (Атег. Јоигп. о! Рзусћ. 1894). 2 ЗНзшдођег. с1. ЛУЈепег АкаА. А, 1875, стр. 323.