Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА

131

и по кодекцијама штампаће се илустрован каталог на српском и јот на два европска језика уноредо, а исти ће такви натписи доћи и на етикете. До сад се нигде у свету не практикује, што ћемо брзо увести: — да се уз етикету од исте ствари обеси и слика њена, и да се од сваког дела повуче динија с назначењем како народ зове и поједини део, чиме ће се створити читав жив лексикон. Поред свега овога за Филолога у етнограФСком музеју од особитог је интереса испитивати имена ствари и домишљати се по каквој су особини или облику стварима баш тако име наденули. Народ може само за оне објекте створити речи. који су му објекти познати. Јер речник сваког човека не допире даље од његове количине у представи. За Србе се већ не може казати да су јако оскудни у апстрактним појмовима или још тако исто у оним језичним Формама којима се однос у представама изражава. Али иошто је наша нова кљижевност врло млада да би могла много обогатити народ и у том правцу, није чудно што су конкретни предмети обилатији с именима, и то по правилу много обилатији него и код самих цивилизованих народа — у мноштву имена за исту ствар. Тако североамерички дивљаци имају засебне речи, где ее ми једним именом служимо, на пр. код њих се разно зове нога човечја, псећа, тичија и тд. У нас су многобројни називи за овце и крупну марву по боји, за тим за разне врсте ^емље, за дрвље и којекакве друге природне производе. Херцеговци имају Фине разлике за незнатне спољне разлике исте врсте Пастрве (пастрмке), па су јој за то надели прилагодно име, као: пастрма котљива, пастрма зубатак, пастрма кељавац, пастрма каменица. Код нас око Ђердапа рнбари имају једну на дрвену држаљу насађену гвоздену куку, којом на удицу уловљену моруну, кад привуку чамцу, лупе у главу и сатерају је дубоко до мозга. Ако је кука проста зове се само кука, ако на куки има само наговештен изнутра засек зове се саковица, а ако .је тај засек јога одвојен као у удице зове се борац. И т. д. и т. д. Чак и за неке привидно удаљене етручњаке етнограФски музеј може да да пресудни материјал за закључке. Ето н. пр. и самом етичару музеј пружа својим етнолошким и антрополошким материјалом јасан поглед на народну душу, и могућност да створи из свих тих чињеница јасну представу о народним етичким погледима на себе и око себе. Обазремо ли се лево и десно у етнологији, размотримо ли у том питању. колико се може, и прошлост, уверићемо се даје велико питање: да ли има сталних норми за општи морални идеал, кад се он у разна времена и на разним местима различно тумачио. Јер музеју је задатак да представи бар у слици и народну душу у свима правцима. Побожност, молитву, литије, крштење, погреб, нарикаче, даћу, мирење крви, мегдан и стотине других догађаја из живота и обичаја.