Prosvetni glasnik

54 2

ЦРОСВЕХНИ ГЛАСНИК

Француској л1ало употребљују, као време пређашње свршено, које је карактериетика југа, импреФект коњунктива, ко.ји је спедијадитет граматичара, или раззе аМепеиг. За учеае граматпке везује се известан број усмених и писмених вежбања. У разреду, кад је један ђак био одређен да изврши ту и ту радњу, као што смо горе видели, кад ју је извршио и објаснио, често цео разред, тако рећи аутоматски, понавља што је он рекао, навикавајући се тако да премешта реченицу из нрвог лица једнине у треће. Исто је тако за множиау, кад се место једнога ђака изаберу да иду на таблу или да отворе прозоре двојица или тројица који су тако нриморани да праве множину од глагола које треба да употребе. Кад се мења време једнога глагола. индикатив презенса, на пример, свако се лице меће наизменце у облик потврдан, одречан или упитан: ј'ште,. 1и п'атгез, агте-1-ге? итд. Најзад и најмања Фраза иружа прилику ла логичку анализу у виду питања, и на тај се начин урезују у памћење разни начини како се питања постављају. Задаци се еастоје у томе да се промени мушки род у женски, једнина у множину, прво лице у друго или треће садашње време у прошло или будуће, радно стање у хрпно, итд. Доцније ће се давати ученицима да пронађу у ком чланку било све облике једнога глагола који се у њему налазе бидо различите употребе овог или оног начина, било најзад врсте различитих реченица. Исто им се тако даје да напишу известан број реченица где ће применити правило које им је објашњено. Најзад долазе преводи реченица са немачког на Француски. Треба додати да се знање граматике развија и учвршћује и разним вежбањима која имају за циљ да навикну ученика да говори коректно и тачно. Отуда ученици морају увек да образују потпуну фразу; у почетку само понављају објашњење, обрте и речи које је употребио професор; затим могу да мету тражени одговор у калуп у Фразе који је назначен самим питањем, или да еаставе Фразу из три речи, једне именице и два придева које им је рекао проФесор ; потом се навикавају да преобрате једну потврдну Форму у одречну мли упитну; најзад се прелази на прави говор. У питањима и одговорима, које имају сами ђаци да нађу, прелази се садржина прочитаног одломка или диктакта, сем ако се на неколико дана после, не тражи од њих да препричају ствар другојачим изразима но што су употребљени у књизи. До тада су ученици имали чврсто и познато земљиште по коме иду: оенова им је увек била дата унапред; затим се иде даље: од њих се тражи, да одговоре на питања о ма ком неочекиваном предмету о томе на нример, како су провели јучерашњи дан, или да ли се налази план Бариза у школи, којим нутем треба ићи од источне железничке станице на Марсово ноље, показујући главне улице и споменике на које се уз пут наилази. На тај се начин долази дотле да се у највишим