Prosvetni glasnik

иастава ii култура

549

тати у некодико, то је његова естетичка вредиост и корист коју даје разуму". Не идући тако далеко, многи дају да се чита, у сваком од старијих разреда, по јсдно узор-дело првога реда, иоред дела која служе да упознаду ученике са историјом, наравима, обичајима и духом Франпуске. Исто тако употребљује се и једно друго средство да се измире утшштарна и естетичка тендендија: у разреду се читају дела историјска; али су ученици дужни да код својих кућа читају књиге и комаде који су само лепи; разуме се да се проФесор. упућујући разна питања, уверава да су дела заиста прочитана. У Аустрији, иа против, води се много више рачуна о литерарној страни: нови програми прописују као циљ наставе францускога језика у вишим разредима ,позиавање неколико најважнијих дела Француске књнжевности из три последња века, што ће допустити да се проникне иптелектуа.лни и моралпи лгивот Францускога иарода". Према томе, у петом разреду реалних гимназија или реалки, читају се антологије песама и дидактичне нрозе или какво прозно дело из деветнаестог века. У два, остала разреда, не занемарујући поезију или дидактичну прозу, читају се узор-дела драмска или лирска. У програму стојн: „У разредима У, VI и VII, читање нема само намеру да обогати речник; оно има и циљ литсраран и естетични: ученици треба да буду доведени дотле да разуме.ју уметничке облике стила, и, према томе, треба им давати писце који те уметничке облике најбоље представљају". Отуда се писци петог реда не читају онако много у школама у Аустрији као у Немачкој: поред узор-дела из седамнаестог века, узимају се, од иозоришних комада, једино Госаођаца де ла Сеглиер, Страх од радости, и Искугиепе Чаша воде; на против, велики лиричари из деветнаестог века читају се доста често. На несрећу, мало времена које имају на расположењу нроФесори живих језика у Аустрији не допушта им да прочитају велики број дела. Тако се у VI разреду једне чешке реалке чита једна збирка новела и Сарсесова Оасада Лариза, у VII Скрибова Чаша воде. У VI разреду једне немачке реалке читају се две мале збирке лаких прича ; у VII, Молиерови Пцчанин као властелин и, као приватна лектира, избор Писама из моје ветрепаче. Мало је школа у којима се има времена да се чита више. Али не треба заборавити да већина ученика чита по једно дело сваке године код своје куће и да ироФесори контролишу то читање. Али, ако је начин бирања писаца различит у Немачкој и Аустрији, начин објашњавања токстова истоветан је у обе земље. Сваки се текст, најпре чита, ради вежбања у изговору пошто је најире укратко поновљено што је раније прочитано. Кад се чита какав драмски нисац, наставник одређује онолико ученика колико има лица. Затим се, у половини случајева, нреводи, као и по граматичкој методи; али се вешто