Prosvetni glasnik

550

опробраним питањима наставник уверава да су ученици разумели текст. Кад се ирочита какво дуже парче, један ученик има да га укратко каже на Француском, што не спречава наставншга да постави гоииду ситних, узгредних питања што је могуће већем броју ученика. 0 тим питањима која се постављају поводом текста биће речи мадочас. При тумачењу текста, наставпик најпре да све потребне податке; покаткад чак, у нижим разредима, назначи све нове речи. Затим прочцта сам, у нижим средњим разредииа, једну шш две стране и да пх потом ученицима да их прочитају: кад није објаснијо у напред нове речи, он то чини у току читања, уверавајући се да им је смисао добро схваћен. Затим, да би био сигуран да су ученици и цео текст добро разумеди, он тражи од њих да му преведу некодико реченица на немачки, да му укратко препричају цео одломак, поставља им питања и.1и допушта ученицима да их они постављају; у нижим разредима ради се и логичка анализа. Та метода се примењује и у випшм разредима, с том разлнком што нроФесор не чита текст; он се ограничава на то да узгред означи нове речи, које ђаци бележе на једну нарочнту свеску, ако то нису сувише ретки изрази, и да прочита покаткад који одломак, кад га ученик није добро прочитао; у неким школама проФесор тражи да се галицизми подвуку писаљком у књизи. Покаткад чак, ученици најпре преведу на немачки једну или две стране, на тек тада читају текст: такав поступак је незгодан јер уступа сувише места немачком, и сигурно је да ће ншчезнути кад наставници буду боље зиали жив језик који предају. У току објашњења, проФесор поставља питања, и покаткад, кад је .један чланак, или један одломак који чини целину, прочитан и објашњен, наставник прави један мали коментар. Та се питања и ти коментари тичу ире свега историје, цивилизације, нарави, обичаја, једном речи разних реалија; често се ствари пореде са домаћима; ПјЈОФесор се труди да ништа не остане нејасно, и ученици се не боје да га запитају ако их штогод буни. Често се ностављају иитања која ес тичу речника (синоними, Фамилије речи, итд.) и стилистике. ПреФесор ће истаћи, или дати ученицима да истакну, главне идеје дела или главне ларантерне црте личности. Тада се дају и главни појмови од историје Француске књижевности. Поводом Британика, даће се главни нодатци о Расину и Корнеју, побројиће сс њихова главна дела и споменуће се извори из којих су они нарочито црпли своје трагедије. Објашњење Сида даће прилику да се говори о класичној трагедији уонште, и о три јединства на по се. Читајући Аталчју, испричаће се историја комада на Француској позорници. поводом чега ће се говорити о ТћеаМе-ГгапдаЈз, Талми и Рашели. Објашњавајући Свет у коме се досађује, проФесор ће наћи начина да покаже какав су утицај вршиле жене наФранцуску књижевност. Тако ће се немачки