Prosvetni glasnik

ЕАСТАВА И КУЛТУРА

555

Франдуза с којим разговарају. На против, без и једнога изузетка, одрасди или ученици који су учили по граматичкој методи, интересују се за Француски, али не преко мере, разумеју га доста добро кад га читају, осредње кад га слушају, али нису у стању да га говоре. Невоља је само што да би се добио потпун успех, директна метода тражи наставнике врло веште, необично енергичне, апсолутно одане својим ученицима, и који одлучно зиају језик који иредају. Ту, још више него иначе, метода вреди онолико кодико вреди наставник. Међутнм, проФесори живих језика у Немачкој и Аустрији имају сувише часова и немају увек могућности да познаду како ваља' језик који предају. Али је тим незгодама лако доскочити, и онда се, захваљујући истрајноети и дисциплини немачких ученика и великом броју часова и година посвећених учењу Францускога језика, могу иостићи још много бољи резултатн од садашњих. По Анри Борнеку С. Летровић

В О Љ А ИНИЦИЈАТИВА; ПАЖЊА; НАПОР; СТРПЉЕЊЕ И ИСТРАЈНОСТ

Воља; роб не може имати воље; робови из слабости Увод — Наша се вредност не рачуна само по интелигенцијп, већ, и то још и нарочито, и по нашој вољи. Развијање — Нпшта се не може предузети с каквом варалицом, лажљивцем или глупаком. Исто се тако не може рачунати ни с човеком слабим или неурачунљпвим. Нико не зна шта ће он да ради; па чак то не зна ни он сам; неспособан је да управља својим животом. Да. неко буде човек потребно је да уиравља самим собом, својим иоступцима као год и својим мислима; треба му да има енергије. Природно је да роб, иошто не може да уиравља собом, не може ни имати своје воље: за њега хоКе његов госиодар. Тако му господар наређује да окреће воденични камен, пли пак да држи плуг; он се покорава издатој заиовести, плашећи се бича. И у сваком друштву, у ком има господара и робова, тако серади: поједини (робови) немају иницијативе, немају своје воље, покоравају се из страха. Данас, многи људи ђоја слободни, личе на некадашње робове '; раде што су нагнати на рад или из страха. Петар, најстарији дечко у селу, предложи да се игра игра „туљење јарца"; сви примају предлог, ма да многи, нарочито слабији, ту пгру мрзе. Другови вегови гледају да му омиле; потчшгали су се љеговој жељи да би се само заштитили од његове