Prosvetni glasnik

554

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

разумеју једну просту причу коју им је он испричао што је могао лакше и разговетније, казујући исту мисао иди исти детаљ на разне начине; док су у исто доба, у одговарајућем разреду једне реалне гимназије у истој држави, али где се употребљавала директна шетода, ученици потпуно разумели ту исту иричу казану много брже и поновилије одмах. Што је нарочито важно, то је да директна метода развија код ученика вољу за живим језицима. Часови су тако занимљиви. У погледу живости ништа се не можо пореднти с једним часом Францускога језика који држи какав наставник као што их има повише у Аустрији, а нарочито у Немачкој, који је остао млад чак и у својим зрелим и старим годинама, пун ревности и ватре, који је уз то зрело размишљао и створио своју личну методу, подешену према особинама краја у коме је његова шкода. Вежбааа код таквих наставника варирају непрекидно, да, би се одржала будном пажња ученика, али све имају један циљ; једва ако одговори и чекају питања, и при сваком новом питању, гомила подигнутих руку витдају се но ваздуху; укратко, види се да су ти нроФесори нренели у душе својих ученика љубав за живе језике коју сами осећају и ватру која их загрева. На против, кад је граматика најпретежнији део наставе, макар како проФесор био вешт, и макар како да су иначе немачки ђаци узор пажљивости и мирноће, једна тешка чамотиња залебди убрзо над разредом нарочито за време топлих јунских дана; сам као да стане да се испарава из правида, из њихових изузетака, и из изузетака тих изузетака, и да би се одржали будни, ученици, беспрекорни немачки ученици цртају, крећу се, гурају се но^ама испод кдупа или чак по каткад разговарају врло гдасно. Та љубав спрам живих језика чини да ученици уживају у учењу францускога и да се користе сваком приликом да се усаврше у свом знању, чак и ван шкоде. То важи не само за реалке и реалне гимназије, већ и за немачке гимназије (и ако се Француски ту сматра као споредан предмет), разуме се ако га предаје какав проФесор који добро познаје језик, а не који наставник коме је предавање Францускога поверено из невоље и да би се допунио број његових часова. Отуда у Немачкој најбрже се раширида „међународна кореспонденција", која је тако важна за узајамне везе народа, али још важнија што показује наклоност коју страни језици уживају у једној земљи. Рецитовање и даке конФеренције налазе готово свуда слушалаца, ипак много више у Немачкој него у Аустрији, где је мање времена посвећено настави Францускога. Ученици који су учили по директној или мешовитој методи чувају и даље ту љубав према живим језицима и, изишавши из школ.е, долазе и даље на рецитације или предавања. Често их њихово занимање, доцније, не нагони да читају француски; они изузетно имају прилике да га чују или да га говоре, али се, и после дужег времена, изражавају још течно, њихов изговор остаје чист, и они разумеју