Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА

557

Слобода у друштву обезбеђена ааконом, слобода према самом себи обезбеђена разумом Увод — Да човек буде слособан да има воље треба да буде слободан према другима и према самом себи. Развијање — У данашње доба, у друштву аакон нам обезбеђује слободу. Свуда је данас ирва реч слобода, и сваки грађанин има права да ради што хоће, само да тим радом не шкоди другима. Ако би се други, моћнији и богатији, устезали да му то право признаду, он ће га тражити од закона. Тражити с аравом своја ирава то је ирви акг човечје воље. Али не треба да својом иогрешком иадне у скривено, невидљиво роиство. Равнодушан човек занима се својом мигиљу као каквом играчком; све посматра сасвим равнодушно. Ништа га не интересује, ништа не уме да избере. Ништа га не привлачи, ни на што не уме да се одлучи. Други се одлучују и бирају за њега. Једино онај човек који озбиљно размишља, који воли из свег срца оно, о чем размишља, тај ће човек умети дати диља своме животу и према љему ће саобразити своје поступке. У разложита човека није као у скеитика воља аарализована. Не треба из једне иретераности иасти у другу и мучити се својом мишљу. Губи се време млатити празну сламу. Шетач који би се питао којом ногом треба да лође, левом или десном, неће никуд мрднути с места. Размишљајте сасвим иросто, одлучно, у добром смислу. Да се иде како треба ио иуту, довољно је само јасно видети на њему. Сад се можете ослободити и према самима себи. Мало дете је прождрљиво, оно лагано дохвата колач, његово устремљивање на колач није акат воље, већ прождрљивости. Тако су исто многп одане слуге свога тела: неумерени, пијаниде илиразвратни: љубав према добром залогају, према пићу, ирема задовољствима, инспирише им идеје, уиравља њиховим постуицима, влада њиховим животом. Они се покоравају својим страстима. Влада страсти је влада чисте тираније. Влада разума је једина слободна влада; једино разборит човек зна шта радп; једино је он који уме управљати својим држањем; једино је он господар над самим собом. Закључак — Да научите хтети, научите пре свега мислити. Паметан човек је такође и енергичан човек. Усмена иитања — Може ли роб имати воље?' Како човек слаб, или равнодушан, ситничар постаје робом другога? Изелица, неумерен човек, и т. д. могу ли имати воље ? Зашто ? Писмени задатак — У чем се, по вашем схватању, састоји слобода паметног детета? Воља: Размишљање и нажља Уеод — Да се паметно, добро ради, треба добро мислити: будите дакле разборити и пажљиви.