Prosvetni glasnik
558
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
Развијање — Зима је; наиољу бесно дува ледени ветар, како је иријатно остати и лешкарити у постељи! Али, допгао је тренутак кад се ваља дићи из постеље, остало је да се доврше још неки школскк задаци. „Да останем још који тренутак у овој пријатној топлоти", почиње са собом разговор мекушац. „Данас се нећеш умивати" наставља нежничавко. „Нећеш ићи ни у школу", завршава ленштина. На срећу, вн сте разборити, размишљате: ови су савсти лажни; треба да постанем чврст и снажан, и стидео бих се да будем нежно пиленце; треба да будем чист и било би ме стид мојих прљавштина; треба да учим и научим и био бих жртва свога незнања. Ви сте размишљали: дићи ћете се из иостеље и отићи ћете у школу. Правилно размишљање обезбеђује енергичну одлуку. Ади, у тренутку, када се устаје из постеље треба учинити напор да се погледа очи у очи с хладноћом; у тренутку када извлачимо главу из топдог узгдавника треба нов напор да се отрпи хладна, ледена вода; у тренутку кад се изиђе из куће и пође у школу, треба нов напор да се пркоси хладном ветру. Мекуштво, леност, нису никад побеђени; њихдвоје су увек у заседи, очекујући и тражећи свој тренутак. Пазите, не заборавпте своју одлучност: Једино &е аажња осигурати аобеду вашој вољи. Хтети, значи бити аажљив. Док сте мали, решили сте се да не будете изешни; не мислите више на посластице, већ на своје здравље. Кад сте ђаци решили сте се да више не ленствујете; не мислите више на игру већ на учење. Кад сте људи решили сте се да не идете више у ка$ану; не мислите више на разна пића која изазивају глад, већ на своју срећу и своју породицу. II тако кад сте се решили да будете ааметни, разложни, мислите неарекидно на ту своју одлуку, мислите на њу увек. На тај начин иостаИете неко. На тај начин ваш &е живот бити онакав како сте сневали, онакав какав сте хтели да буде. Закључак — Да би човек организовао свој живот и њим управљао, потребно му је да непрекидно размшпља и да неирекидно бди. Немање воље и неразмишљеност; буран и немаран човек Увод — Човечји живот тражи размишљања, ко не размишља не ради или рђаво ради. Развијање — Ваш сусед треба што пре да оде на рад; он се журн; полази. Стигне у радионнцу сав задуван и тек тада примети да је заборавио некакву алатку, мора да се врати и да је донесе. Није хтео пет минута размишљати о свом послу и сад губи читава два сахата. Колико људи, на тај начин, кваре свој посао само што су се н сувише журили! Колико сте пута и ви сами рђаво израдили своје задатке само зато што сте их хтели израдити и сувнше брзо. Не уаотреби се ниједан минут на размишљање и отуда резултат: да се изгуби сто аута онолико времена, колико се веровало да се добило.