Prosvetni glasnik
I
166
ПРОСВЕТНН ГДАСНИК
уметности и на иољу ратне вештине избијала је само на нарче, одвећ често у колизији, а увек под страним утицајем". 9 ' — То је међутим баш онај период пред чији је свргпетак језуита Бухур и поставио своје наведено шггање и дао на вега одречан одговор. С каквим је, онда, правом могао Еарлајл тражити од једнога језуите, у главноме лаика у предмету о комејсреч, да у првој четврти осамнаестога века нознаје и старију немачку књижевност? Нибелутика Песма није у то доба још била позната ни у самој Немачкој, јер .је, у делини, издата тек 1782 године, па ни онда није напрнвила никакав дубљи утисак. 98 То је Карлајл свакако требао да зна. Али је он врло добро знао да се ј НетесЈсе РисЈгз и Гаи$1 нису појавили на свет за живота језуите Бахура па их ииак иотрже као аргуменат против њега. Он у својој неправедности према њему иде још и даље. У својим доказима против његовог тврђења он се позива горе и на Оница, Флеминга, Догауа. Лоеннггајна и ХоФмансвалдауа; међутим су сви ти писди из периода застоја и мртвила за који и оп сам каже да у књпжевности није ]шао готово ништа што би на страни било познато или заслуживало да буде познато. Тако је Еарлајл, у својој претераној ревности, одмах у почетку нодметнуо себи ногу. Није, онда, чудо што су спотицања честа и што падају у очи. Одмах иза наведених редова, у којима је констатовано жалосно политичко и културпо стање Немаца од иочетка седамнаестога до половине осамнаеетога века, налазе се, на пример, ове речи: „Французи, који су Немце у исти мах и пљачкали и исмевали, опнсивали су их осталој Европи као полуварварски народ, а она је тај удобан Факат драговољно примила на њихову реч. У току већега дела прошлога столећа Немци су, у нашој духовној смотри света, просто били изостављани: о њима је преовлађивало извесно неодређено презриво незнање; то је била тамна земља у којој ако је и светлуцала која варница, она је то чинила само тако колико да покаже да је ту, али је била и сувише слаба да освстли нас. Немци су важили као почетницп у свима областима уметности; а многи страни мајстори тешко да су им нризнавали и толико". 09 Човек чисто не може да верује да се у непосредном продужењу малочас наведенога места могу написати овакве речи. Дакле су Французи криви што се онда тако мислило о Немцима! А ко је крив што Еарлајл о томе иериоду, о Немцима тога периода мисли тако исто након читавог века? И иехотице се, према томе, намеће сумња да Еарлајл говори искрено кад своју одбрану Немаца правда овим речима:
9 ' Нн истои месту, стр. "29. 98 Уо§1; ппЈКосћ: СгеасМсМе Д. (Јеи^зсћеп БЈЈега1иг 8 , св. I, стр. 168. 99 Саг1у1е. на наведеном месту, стр. 29.