Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА

169

жевни историк. Али ма да би само то било сасвим довољно, није без интереса иоменути да једном и Ниче назива Еанта СапГ- ом 109 (енгдеска реч која, поред осталога, значи: неразумљив говор), а другом нриликом надази даје он „у својим појмовима најзгрченији сакатеља штогаје икад бидо" („<1ег тегтеасћзепз^е Ве§гШакгирре1, Леп ез је §е,§е!)еп ћа!;") 110 . И тако је Кардајд, са својим тврђењем да се Кант „у својим списима у опште" оддикује поред остадога ијасношћу, прошао готово још горе но са својим покушајем да одбрани Немце од прекора да им укус није јака страна. Не треба нарочито истицати да се таквим тврђењима, која је дако оборити, чини врло рђава усдуга ономе коме треба да помогну; и свакако је и самим Немцима пријатније кад се мирно и, у гдавноме, објективно, као што то чини госпођа Стад, изнесу не само њихове врлине, већ и њихови недостаци. Прави пријатељ у опште не прећуткује мане које се могу поправити, а и похваде се примају са више поверења кад се не хвади све од реда. Осим тога је Немцима, вероватно, бидо мадо пријатно да их неко брани тако очајнички у доба кад су већ имади и Гетеа, и Шидера, и у опште најсјајнији нериод своје књижевности; а да цео Кардајдов огдед треба схватити само као одбрану, казује на крају он сам, називајући га: „испитивање иди одбрана'' 1]1 . Отуда је његов подвиг и у Немачкој и ван ње задржао само онодико интереса колико у опште има све што долази од интересантних дичности, док је књига госпође Стад остада кдасична и поред свих промена које је на Немцима и Немачкој извршио читав један век. Ади што је гдавно, то је да се Немци не могу потужити на неповољно иди неправедно мишљење о себи ни поводом госпође Стад, ни новодом Кардајда, који заузимају највидније место међу свима странцима што су писади о Немцима. Ствар међутим стоји сасвим другачије кад се загледају најистакнутији немачки писци, илн бар неки од њих. Не само Хајне и Берне, по порекду Јевреји, већ и Гете и Шопенхауер, и Ниче имају о Немцима много неповољније мишљење но Стадова иди, нарочито, Кардајд. Понека се њихова неповољна напомена може до душе објаснити срџбом иди тренутним нераснодожењем, ади само донекде: јер се, најзад, многа непријатна истина у опште казује само у тренутку раздражења, ади због тога. не престаје бити истина. Она, због аФекта, може бити само једнострана, јер се, по правилу, односи само на наличје; али се, у кодико се на њега односи, мора примити као истина.

|°9 ШсЉзсће: ^ 7 егке. Бе1р21§. 1899. Св. VIII, стр. 117. (Огое(,2еп- Шттегин^). 110 На истом месту, стр. 116. 111 Саг1у1е, на наведеном месту, стр. 72. нросветни г .1Асник, I ен >., 2 св., 1912. 12