Prosvetni glasnik

170

ПРОСВЕТНЛ ГДАСННК

Да је Гете у два маха изјавио да Немци немају укуса, поменуто је већ. 112 Он им тако исто пребадује невештину у нисању и склоност ка апстракцијама: -Немцима у ошпте смета ФидосоФска спекудацпја - , гдасе његове речи, .која често уноси у њихов стид извесну неконкретност, несхватљивост, ошпирност и распарчаност. У кодико се више одаду какво.ј фидософској шкоди, у тодико горе пигау". 113 Ипао гато се види, све саме особине о којима је већ бидо говора. А поводом једне књиге чији је писац под Хегедовим утицајем надазе се код Гетеа и ове речи: . Шта тек о језику наших фидозофз морају мисдити Енгдези и Французи кад ихнимине разумемо". 114 Опет дакде особина о којо.ј је бидо говора. Тако исто има Гете неповољно мишљење и о односу Немаца према уметности: „Немци су просечно нравични, честити људи, ади о оригинадности, инвенциЈи, карактеру, јединству и извођењу уметничког деда немају ни појма". 115 Он код њих надази и извесну спорост у схватању, нарочито кад је у питању дедо које „одступа од обичнога". 116 Еао пубдика су од природе потпуно равнодушни, ади зато, више него икоја друга публика. имају депо мишљење о себи. ,Немачка нублика збиља уображава да је нека врста наддештва. сената и да у животу и читању може гдасањем одбацити оно што јој се не донада% вели Гете. 117 Специјално у оном случају је, као што се дако може наслутити. мање посреди нека специјадно немачка особина, но вечито незадовољство које истакнути писци осећају ирема својој средини. Госпођа Стад је надазида. на пример, даје таква баш Француска нубдика, а да је немачка другачија. 118 Занимљиво је још, у вези с овим, да Гете одступа од мишљења госпође Стад и односно немачке учености и Француске новрганости, бар у кодико су у питању песници: „Француски песници имају знања", веди једном придиком поводом Виктора Ига; „немачке будаде међутим мисде да би изгубиде свој таденат кад би се потрудиде да га стекну, ма да се сваки таденат мора хранити знањем и тек њиме доспева до употребе своје снаге - . 119 Каогод гато радо иризнаје Да су „Немци просечно иравичпи. честити људи", Гете тако исто допушта да захтевају и извесну збиљу, извесну величину уверења, извесно богаство унутрашњег живота"; 1 - 0

112 Внд. лр. 104 н 105, ове студије. 113 Ескегтапп, бгевргасће пи1 боеШе. I. 110 (Еес1ага). 114 Ескегтапп. III. стр. 87. 115 6се(;ће-Ка1еп(1ег, 1911, стр. 66. 116 На истом шесту, стр. 65. 111 В1ес1егта1т: всеЉез безргасће, II, стр. 61. 118 Вид. код 90пр.ове студије. 119 Ескегтапп, I, стр. 199. 120 Ба истом месту, стр. 108.