Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

за контраст који се надази у малочас наведеним Гетеовим речима да су Немди „иросечно правинни и честити људи, али да о оригиналности, инвенцији и т. д. немају ни нојма". Човек би чисто могао доћи на миеао да Гете не води Немце. Таква су му пребацивања одиста и чињена, и у својој дубокој старости, он се, у једном разговору са Екерманом, озбиљно жади због тога: „Ја, добро знам да сам многима трн у оку и да би ме се радо курталисади; и како се сад не може ништа против мога тадента, удара се на мој карактер. Час веде да сам горд, час сгоиста, час пун зависти према младим талентима, час утонуо у чудна уживања, час без хришћанства, а ево најзад чак веде, и да сам без љубави нрема својој отаџбини и својим драгим Немцима 129 . Ове посдедње речи показују међутим сасвим јасно да његова неповољна тврђења о Немцима имају потпуно чист нзвор, да су пдод искреног уверења. За Бернеова и Хајнеова тврђења о Немцима не би се могло рећи то исто. Њихов извор није увек чисг, о томе нема никакве сумње. Ади су она не мање интересантна, нарочито Хајнеова, која се у исти мах оддикују већом жнвошћу и пдастичношћу. Само је изношење њиховог мишљења о Немцима нераздвојно од њиховог односа према Немцима, који би према томе такође требадо изнети, бар у најкраћим потезима. Тај је однос међутим, нарочито код Хајнеа, тодико компликован, да би и његово најкраће приказивање заузедо више места но што допушта оквир ове студије. те због тога овом придиком не може бити говора ни о Бернеовим ни о Хајнеовим мишљењима о Немцима. Тодико се ипак може рећи да су она нретежно неповољна, и то још неновољнија но што је Гетеово, нарочито у тону. У том погдеду тешко да и Шопенхауер изостаје иза њих. Иако пунокрвни Немац и син угдедне немачке списатељке, овај најсимпатичнији немачки фидософ нема о својим земљацима ни мадо повољно мишљење. Тај се Факат свакако не може објаенити само његовим песимизмом; јер је он многе и многе ствари видео стадно у повољној еветдости, на пример Гетеа, Канта, кдасичну старину и тако даље, и стадно их хвадио, док за Немце има по правиду само покуде. „Прави народни карактер Немаца", веди Шопенхауер, „јесте незграпност; она избија из њиховог хода, њиховог дедања и поступања, њиховог језика, њиховог говора, причања, разумевања и мишљења, ади пре свега из њиховог стила, из задовољства које им нричињују дугачви, неспретни, запдетени периоди"... 130 На истомместу пребацује Шопенхауер Немцима и „неодлучност и неодређеност израза, услед чега све изгдеда као у магди". 1 ' 11 Нико, према томе, није Немцима безобзирније припи129 Ескегтпп, III, стр. 221 п даље. 130 Рагег^а ип(1 РагаНрошепа (Кес1аш), II, стр. 578. 131 Рагег^а шп! РагаИрошепа II, стр. 579.