Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА

175

„задобијање силе ее скупо плаћа: сила заглуиљује ...Немци — некад су их звали иародом миелилаца: мисле ли они у опште још и данас? Немцима је сада дух досадан, Немцн су сада према духу неповерљшш, политика гута сву озбиљност за одиста духовне ствари — „Немачка, Немачка изнад свега". бојим се да је ту био крај немачке ФилозоФије... „Има ли немачких ФилозоФа? има ли немачких песника? има ли добрих немачких књига"? — питају ме на страни. Ја поцрвеним, али са храброшћу која ме не оставља ни у очајнпм случајевима одговарам: „Да, Бизмарк ?" — Кад бих само смео признати које се књиге данас читају ?... Проклети инстикат осредњости!" 139 Тако, ето, гледа Ниче на ново стање ствари у Немачкој. У његовим замеркама, изузимајући две-три при крају, нема ничега што се не би налазило код Сталове, Гетеа и Шопенхауера, те је у толико чудноватије што он старе немачке недостатке тумачи новим стањем ствари и стеченом силом. У колико му је више стало до тога да покуди садашњицу, у толико мање имп право. Он. на пример, сасвим искрено вели: „Немци — некад су их звали народ мислилаца: мисле ли они у опште још и данас" ? јер сматра ^ да је такво стање ствари наступило због тога што „сила заглупљује". Међутим Шоненхауер, скоро читавих четрдесет година раније, налази да је „један енглески еписатељ био пакосно ироничан кад је Немце назвао народом мислилаца-; 140 ) он дакле на своју садашњицу гледа с те стране онако исто као и Ниче на своју, мада у његово доба није било ни трага од Немачког Царства и немачке силе. Ничеова примедба да сила заглуиљује може се и иначе тешко примити као објашњење: у доОа кад су постале раније наведене пословице у којима се Немцима одриче интелигенција такође није било ни Немачког Царства, ни немачке силе. Али је, најзад, све то споредна ствар. Главно је да Ниче после немачких победа налази оне исте педостатке које су некада, под другим околиостима, налазили Гете и Шопенхауер, и то пре свега треба и имати у виду. Горњим испадом, разуме се, није исцрнено све што Ниче осуђује код Немаца. По њему је „немачки народ хотимично заглупљивао, и то готово већ од хиљаду година на овамо; нигде иначе", вели Ниче, „нису оба европска наркотична средства, алкохол и хришћанство, злоуиотребљавана норочније. У последње време је дошло уз то још и треће, које само за се може уништити сваку Фину и смелу еластичност духа, музика, наша немачка музика ко]а и има и изазива затвор. Еолико је мрзовољне тежине, млитавости, течности, сањивости, колико је иива у немачкој интелигенцији! Како је само могућно да млади људи, који свој живот посвећују духовним циљевима, не осећају у себи први

№ Ше4г8ће'8 \Уегке. ^ехргцг. 1899. Св. VIII, стр. 108—9. 110 Рагег§а и. РагаНрошепа, стр. 594.