Prosvetni glasnik

176

ИРОСВЕТНН ГЛАСНИК

пнстикат духовности, инстикат за самоодржање духа — и пију ииво". 141 Као што се види, Ниче у другом делу ове напомене иде потпуно разуме се, несвесно — стопама госпође Стал, само што немачкој интелигенцији упућује ону замерку која код Сталове важи за део немачки народ. Тако се исто Ниче слаже са Шопенхауером, који је налазио да је прави народни карактер Немаца незграпност, кад вели: „Круто геаштво духовнога геста, незграина рука при хватању — то је у толикој мери пемачко да се на страни брка са немачким бићем у опште. Немац нема прсте за ниансе~. и - Од Шопенхауера се овде Ниче разликује само оштријим тоном. Али поред замерака у којима се јављају већ раније куђене немачке мане, има код Ничеа и таквих које су везане само за његово време. Оне нису мање карактеристичне. „Говорио сам о немачком духу-. вели Ниче, „да постаје грубљи, да постаје плићи. Да ли је то доста? — У ствари мене плаши сасвим нешто друго: како је све горе са немачком озбиљношћу, немачком дубином, немачком страшИу у духовним стварима". 148 На основу тих и ранијих опсервација може онда Ниче сасвим нриродно доћи до закључка као гато је овај: „Не само да је јасно да немачка култура иде у натраг, већ зато има и оправдана разлога. Нико најзад не може дати више но што има: то важи за поједнице, то важи за народе. Ако се сва духовна снага заложи за силу, за високу политику, за нривреду, светски саобраћај, парламентаризам, војничке интересе — ако се оно разума, збиље, воље, владе над собом што се има изда на ту страну, онда се појави мањак на другој страни. Све су велике епохе културе епохе политичкога назатка: што је велико у смиелу културе, било је неполитичке, чак антиподитичке природе... У оном истом тренутку кад се Немачка појављује као велика сила, добија Француска као културна сила сасвим други значај". 144 Као и раније. Ничеово .је објашњење споредна ствар и не мора бити тачно. Да духовнога полета може бити и у политички снажним епохама. показује, поред осталога, „Јелисаветин Век" у енглеској књижевности, век Лудвика Четрнаестог у Француској, и епоха Фридриха Великог у немачкој књижевности, каогод што, с друге стране, необичан полет руске књижевности у прошдом веку ноказује да такве појаве нису нераздвојно везане за политичко напредовање. Али је стање које Ниче констатује у обновљеном Немачком Царству од врло великог значаја и заслужује сваку пажњу чак и онда кад његови погдеди 141 тгке, VIII, етр. 109. 142 На истом месту, стр. 115. 143 На истом месту, стр. 110. 144 "УУегке ,УШ, стр. 111.