Prosvetni glasnik

НАСХАБА П КУЛТУРА

177

ае би били елободни од извеене дозе песимизма. Јер то стање, у колико су у питању Немци као народ, не само не представља напредак према староме, већ значи директно назадак. После мигаљења тако истакнутих представника немачке мисли као гато су Гете, Шоненхауер и Ниче, друга су немачка мишљеља о Немцима маве интересантна. Али не и мање значајна. Јер би после наведених замерака и покуда, које су испрекидане, обично изоловане, понекад пристрасне, и по правилу чешће израз темперамента но хладног посматрања и размишљања, знатно допринело верној слици о Немцима мирно и непрекидно излагање једнога Виктора Хена. писца најбоље књиге о Гетеу и других ваљаних књига. Али је оно и сувише опширно за ову прилику, те се мора оставити за други пут. Из истих се разлога мора оставити за други пут и разлагање проФесора Вајзеа; оно је и мање интересантно и мање значајно од Хеновог,. каогод што је и његов писац мање интересантан и значајан од Хена, али је стекло право на општу пажњу тиме што се налази у једној код Немаца опште примљеној књизи, 145 те се у неку руку може сматрати као просечно немачко мишљење о Немцима. Само, и без тога, изнета мишљења о Немцима показују подударност у толикој мери да се без великих ограда могу примити као тачна. Значај је те подударпости у толико већи у колико еу извори сасвим различити: у изрекама и пословицама су, поред Немаца, били заступљени готово сви европски народи, а међу истакнутим писцима су, поред немачког народа, заступљени још и Француски и енглески. Толика сагласност свакако даје право да се основна тврђења приме као истина, и то чак и онда кад за то не би било других разлога. Али тих других разлога има: немачки језик и немачка књижевност дају о Немцима низ података 146 који се највећим делом поклапају са овде изнесеним тврђењима. и тиме је њихова вредност још јаче зајемчена. М. Трпвунац.

ПРАЕТИЧНИ УЧИТЕЉОЕИ ИОПИТ У нас се каткад олако схватају поједине просветне установе и прилике. Често се неће више ни да размишља на што су и откуд поједине установе, и ако је то врло нотребно, да би се могло правилно судити о њима. Место свестранијег испитивања саме установе истакне 145 \Ув18е: ХЈпзеге МШегзргасће. Ее1рг1^ и Вег1ш 1907. Стр. 36 п даље. 146 0 томе вид. »0 Немцнма« у »Срп. Књ. Гласнику«, св. 253—256.