Prosvetni glasnik

НАСТАВА Н КУЛТУРА

179

Није реткост да млади људи, кад сврше учитељск.у шкоду и оду у село, западиу у иезгодиу околдну, која њима овлада. Практични учитељски исиит треба, у иеку руку, да их чува од тога. Он ваља да их стално подсећа да ће у времену од 2 — 5 година своје учитељске службе 1!мати да даду рачуна: шта су за то време урадили на свом усавршавању, како су научили да примењују стечену иедагошку теорију у пракси и кодико су у овој измакли унапред. Практични учитељски испит ,је државни испит. Држава нема рачуна да јој се млади учитељи одмах у почетку - запусте, да занемаре рад на еамообразовању. које је исто тако важно као н њихово претходно школовање, које иначе без самообразовања губи своју вредност. Истина је да школа ваља да им је улила љубав ка послу и подстакла тежњу за радом, која неће никад престати. Али бага кад се пође и с тога правилног гледишта практични је учитељски испит потребан: он је контрола највишој просветној власти шта су учитељске школе у том правиу урадиле. Јесу ли оне одговориле свом задатку у пуној мери и је ли'у њима рад како треба? Држави се сад не може с разлогом замерити, као ио закону од 1898. г., што хоће и на овај начии да контролише рад у учитељским школама и што хоће да овим испитом поново нагласи младим учитељима да им је дужност радити, и кад сврше школу, на свом личном усавршавању. Држава тим младим људима признаје време до овог испита и за повишице и за пензију, те стога, ако су иоле вредни, не могу ништа изгубити, а могу добити, јер су принуђени да раде. Добит пак њихова добит је и државна. У осталом при доношењу ове одредбе законодавац се послужио и апалогијом. Овај испит има у Немачкој, где је он много строжи, па кад има смисда за немачке учитеље, свакако да неће бити здо, ако га буду полагали и наши млади учитељи. Али је још од већег утицаја било поређење с нашим наставницима средњих школа. Ови на■ставници, кад сврше философски Факудтет у универзитету, морају положити динломски испит и тек онда могу добити за супленте. ^ао супленти морају сдужити две године, које им се рачунају за повишице и пензију, па да стекну право да подажт проФесорски испит, који морају подожити за пет година, иначе се отпуштају из сдужбе. А проФесореки је испит државни испит за наставнике средњих шкода. С овим је слично оно што бива с учитељима, који сврше учитељску школу и положе учитељски'испит зрелости (Чл. 29. закона; чд. 19., 30. Правида о полагању учитељских испита). Ако је правидно да учитељима не треба практични учитељски испит, дакде државни иснит, онда, аналого томе, ни суплентима не треба проФесорски испит, тим пре што они за њ плаћају и ведике таксе, док учитељи не плаћају никакве таксе. Међутим, држава и не