Prosvetni glasnik

НАСТАВА Н КУЛТУРА

181

Од кандидата се тражи да истакне разлоге што је радио како је радио, да нађе своје иогрешке и да истакне како је требало радити и зашто. Иосле свесгране критике изриче се оддука: је ли кандидат положно испит или није, и да ли ће иосле године дана морати поново полагати. Еао што се видисве .је срачуњено да се утврди: је ли кандидат примењивао стечену теорију, да ли је читао и усавршавао се и колико је савршенство постигао у теорији и пракси. Онда, кад је установљен овај испит и написана Правила за њ, мислило се да ће овакав какав је данас имати иуног смисла, ношто сад није оно што је био по закону од 1898. г. Намера је несумњиво била добра, а друга је ствар ако у њепом извођењу има каквих мана; њих онда треба отклонити. * Искуство моје као председника комисије за овај испит показало је: 1. да понеки кандидати олако бирају питање за писмени домаћи рад. Узимају се често питања, која се и немају шта обрађивати и с практичне стране, на пр.: о задатку васпитања, о задатку наставе, о задатку дисциилине, о Формалним ступњевима и т. д. Међутим, сваки домаћи рад по Правилима треба увек обрадити и теоријски и практично, да би се код сваког видело: како је кандидат схватио питање и како га .је примењивао у практичном свом раду. Зато су за домаћи писмени рад подесна иитања као што су ова: школски излетн, школски врт, рад у припремном разреду, школске свечаности, нрви дани у школи, родитељске вечери и т. д. Код сваког оваког питања треба изложити важност и циљ, па онда показати како их је кандидат изводио у својој школи, шта је постигао и какво је искуство стекао. Подесно је као питање за писмени домаћи рад узети и понеки важнији чланак из читанака за основне школе, на пр.: На брду, Манастир, На сплаву и т. д. и показати шга се хоће овим чланцима. како је дотични чланак схватио кандидат, како га је обрађивао и какво је искуство стекао? До сад се дешавало да наставник узме неко питање, које се може обрадити и с практичне стране, на пр.: о родитељским вечерима, о учитељеву раду на просвећивању народа ван школе, о казнама у васпитању и т. д., па их обради само теоријски. Међутим не наведе ништа шта је он радио у иракси. Зато се и не види из писменог рада: је ли учитељ држао родитељске састанке, је ли радио на просвећивању народа и ван школе, је ли примењиваО строге казне, па ако није, онда како се помагао кад није строге казне примењивао. 1

1 Врдо леи изузехак учпниле су ове године два кандидата: Бисенија РајичиКева, учитељица из Грбица, п Драга Манокова, учитељица из Јаловпк-Извора.