Prosvetni glasnik

627

примитиван као и у бавареким брдима, изаћи ће вам прсд очи. Онда Ј, с те Хесиода, геопоничаре иа и визаитиски уоуос уесадужос читати фугим очима, са истинским саучешћем. Укратко, ко енергично и живо схвати нојединости, мораће доћи до целине. Тако је код ових позних писаца — потпуно код ведикана, са којима се може живети, од Хомера, Пиндара и трагичара до Цицерона и Тацита. Ваше нојединачие студије постаће жипи центри снагс, којп ће магиетскп привдачити себи све даље и даље ствари, док не буде компактног, јасног погдеда на цоо круг књижевности и кудтуре: који .је постао, а не начињен и научен. Тако за нас, почевши од ГотФрита Хермана, вроди дидактнчки идеад „шкоде рада". Ади нећете ме рђаво разумети, да се може проћи без студијз просте рецептивне и ради оријент,)вања. Подсећам вас на оно, што смо казади за значај памћења. Али чак и онде, где се најпре само оријентујете — на пример код историје ФидосоФије—, не смете се задовољити компендијама. И ту морате враћати се изворима; наивни и снажтш израз пронадазача иамти се сасвим другачије него иараФразе у нашем академском вештачком жаргону. Укратко, и при учењу требадо би да буде мало активности — не рачунајући низ најелементарнијих хронолошких иодатака: нека ту, као и у тривијалној школи, намћење докалхе своју рецентивну снагу. V. Али како ћете се научити, да уђете у рад? Како ћете научити радити? Шта университет, студентски живот, наука даје од дидактичких средстава? Сваковрсне узгредне намомсне већ сам вам казао. Сад ћемо иокушати, да укупно подожимо рачун о овим питањима. Најдрагоценије средство јесте утицање дичности на дичност, најбоље у блиском дружењу — она метода гем, која је у Пдатону добила свога мајстора и иредставника. Научна мајсторева радионица бида би најбоља — онако као у сгаро доба Академија и педСпатос идн Епикурев врт. Кад би сваки академски проФесор имао тако идилску зграду Т1 десетак спријатељених ученика, бидо би сасвим дивно. А.ти поред ог])аниченог броја наставника. и незнатнпх средстава немачкога проФесора морамо се задовољити сурогатима. Тако имамо иредавање, које се дабоме само катахрезом тако зове: оно у истини не треба да будо годо предавање, управо не годо саопштавање готовога градива; за то јс иронађена штампарска вештина. Дабоме и њему је мета оријентовање. Ади овим није испуњена ваша задаћа. Предавач ћс вас пусгити, да загледате у његов начин рада, гдедаће, да на иодесним местима духом испитавања оживи излагање. Ви знате, да ја некад изнесем пред вас чињенице, па вас