Prosvetni glasnik

Кроз Стране Листове

307

специализовани, конкретни, аистрактни прости, апстрактни сложени) буду сукцесивни мотори реакција детета и одраслог. До данас, школа се мало бринула за ове тако природне захтеве: знање се еамовласно наметало споља унутра; претежне наклоности и ван-школски интереси код детета били су немилосрдно потискивани; напор је често синоним досаде; морални судови износе се готови пред личности које се тек стварају; не даје се потпуно задовољење потребама акције, знања, итд., итд. Да ли је то ствар иемогућа? Зар ми немамо за вођу Декроли-а (Оесго1у), Девеј-а (Оешеу), г-ђу Монтесори (Моп<:е88оп), Гехеб-а (Оећееђ) и већину правих директора иових школа? Писац је посетио многобројне заводе у којима се примењују методе које он проповеда, и он нам с одушевљењем и узбуђењем говори о начинима рада Гђе Монтесори у Муцану (Тесин), Д-ра Декроли-а у Брислу, као и о начинима рада у Новој школи на селу (Гапс1-Етећип§5ће1гп) у Хоф-Оберкирх-у (Швајцарска). 0 васпитању одраслих Фериер говори претресајући пројекте „Школе за заједничку културу" Пола Дежарден-а (Раи1 ОезјапЗтз), Рубакиновог „Популарног университета коресподенцијом" и Д-р Лиц-овог (1Ле1х) „УоЈкбћосћбсћиШеЈт-а" (Немачкп народно университетско огњиште). Кад је човек, с писцем, обишао све ове школе, прпметиће без муке да је могуће радити више и боље но што се ради данас у већини јавних и приватних школа. Шта се, дакле, може, покушати? Фериер нам то јасно показује у свом „Претходном предлогу за реформу јавног васпитања у Швајцарској" где, пошто је изложио садашњи режим, проучава какав ће бити прелазни режим и какав греба да буде режим будућности. Насгавници ће радо примити неке од пишчевих предлога: озбиљна иоправка наставничког положаја, плаћен семестар одмора после шест семестара рада, курсеви за усавршавање, путовања ради студија, итд. Родитељи ће, од своје стране, поздравити стварање „Родитељских удружења". Од рефорама које се могу покушати у основној настави, прва је завођење јединствене школе, која даје право свима способним индивидуалитетима да се уздигну према својим способностима и својим заслугама и да се упуте ка занимању које одговара овим способностима, и која ствара школи дужност да пружи сваком од ових индивидуалитета интелектуалну, моралну и социалну формацију која му најбоље одговара. Та јединствена школа биће, пре свега, активна школа гле ће се пнициативи свакога пустити слободно маха, где ће се акција, смишљена и спонтаиа, вршити на материји (ручни радови) и где ће се учити моралној одговорности захваљујући само-влади (беН-§оуегптеп{). Да ли су ове реформе неостварљиве ? У сваком случају, оне ће 20*