Prosvetni glasnik

308

11росветни Гласннк

бити потпуно остварљиве кад будемо доиста живели у искреном демократизму и у ери мира... Цршежи бечке деце Недавно је била приређена у Лондону изложба на којој су били изложени радови деце од осам до петнаест година, ученика бечке Занатлијско-уметничке школе. „Васпитни додатак" енглескога „Времена" (Тће Тјшез Ес!иса1Јопа1 8ирр1етеп*) доноси о тој изложби ове занимљиве податке. Од пре неколико година, професор Чижек руководи, на доколици, у бечкој Кип$1&ешегће5сћи1е, један „дечји разред", суботом после подне и недељом ујутру. У тај разред примају се деца сваког узраста и из свих друштвених редова; она нису везана никаквом обавезом: коју то ^нтересује, она продуже долазити, друга престану. На тај начин је било групиСс ,но 40 до 70 деце. Њима се не даје никаква систематска настава, и нема ни копија, ни модела, ни гипса у радионицама где онараде: ничег сем једне велике количине привлачног материала којим она могу располагати по својој вољи. Ако цргају рђаво, нико их не исправља; ако запитају како треба радити да се нацрта какав предмет, наставник одговара: „Не могу вам рећи; ви сами треба то да нађете". Критика рада врши се колективно, и деца се све више интересују за радове својих другова. У почетку, професор Чижек подстиче децу да се служе хартијама у боји, коју она исецају, удешавају и комбинују на листовима картона док не добију дејство које их задовољава, затим их лепе. На изложби је била читава једна серија радова начињених на тај начин, и који представљају божићна дрва пуна свећа и сјајних предмета, ките цвећа, пределе, итд. Ови радови су груби по форми, али чудно сјајни по боји. Кад дете познаје добро технику исечене хартије, даје му се други материал. За неколико година, деца успевају да постигну изванредну технику. Радови деце од четрнаест до петнаест година, нарочито декоративне композиције у белом и црном, могу да издрже поређење са илустрацијама уметника у уметничким листовима. Професор Чижек је приметио да сирота деца раде боље ствари но богата, пошто су њихове способнпсти мање искварене памћењем и подражавањем. Лица, у већини дела, цртана су доста грубо, али са великом ширином колорита и цртежа. Деца раде аквареле, слике, гравирање на дрвету и линолеуму, везове, итд,, и све скупа је ванредног квалитета. Међутим, тај професор није пронашао никакву методу: он је пустио само природне способности деце да се развијају у миру и у поуздању у себе, све већим упознавањем са свима уметничким средствима.