Prosvetni glasnik

Кроз Сгране Листове

309

Васштање даровише деце у Немачкој Француски педагог Роже Кузине публикује у „Школи и Животу" (1^'Еео1е е! 1а У1е) један врло инструктиван чланак о васпитању даровите деце у Немачкој. Зна се данас, каже он, (чак и кад се ради као да се то не зна) да се врши рђав посао кад се мету 20 или 30 или 40 деце у исти разред, и кад се даје толиким разним духовима истоветно васпитање. Деца, без сумње, наличе једно на друго, можда мало више но што то кажу неки, али много мање но што се мисли, и једино се средња група користи тим васпитањем. Док не дође време да се даје сваком детету, или боље рећи да свако дете даје себи васпитање које је за њ, потребно је издвојити од тог средњег васпитања оне који очигледно не могу њиме да се користе, било што су испод, било што су изнад. За прве, за анормалну децу, учињено је већ много. Измишљени су *еб1>ови (огледи за мерење духовних способности) да се она открију, вежбања духовне ортопедије да се излече или бар поправе, установљени су за њих нарочити разреди, итд. Другима, наднормално/ деци, која се не користе заједничким васпитањем јер оно не иде довољно брзо за њих и јер га они непрекидно претичу, изгледа да је обраћена пажња нарочито у Немачкој. Први пут је постављен проблем има петнаестак година, око 1905. У Фраицуској је то урадио Бине, од прилике у исто време, у Билтену Друшва за исихолошпу студију детеша, и. те исте године, 1905, Д-р Гросман основао је у Здруженим Државама Друшшво за ароучавање и васпитање изузетне деце. У Немачкој, као и у Француској и у Здруженим Државама, проблем је потекао из обзира у исти мах педагошких и социјалних. Жели се да се да наднормалној деци васпитање које ће им учинитр? исте услуге које чини нормалној деци нормално васпитање. Жели се да се образује елита, и та идеја се нарочито раширила у Француској и Немачкој за време и после рата. Најзад, захваљујући ширењу демократске идеје, жели се да се та елита регрутује што је могуће шире и на начин најкориснији за народ, и да се дозволи приступ к њој само најдостојнијима, и свима најдостојнијима. Васпитање за даровиту (ђе§ађ{) децу даваће се онима који покажу више способности и који тако неће више губити време у заводима обичног васпитања; и оно ће седавати само тима, макар какав био њихов друштвени положај, док ће се други, макар какав био такође њихов друштвени положај, задовољавати средњим или нормалним васпитањем. Види се веза која спаја идеју школе обдарених (Ве§аћ1еп8сћи1е) са идејом јединствене школе (ЕшћеЈ!зсћи1е), о којој се толико говорило у току ових последњих година у Француској и у Немачкој. Старање за опшги интерес народа који тражи да највише положаје заузимају искључиво људи који су способни да их заузимају, Старање о правди: не треба да једно сирото дете буде спречено својом сиротињом да продужи, ако је тога достојно, студије које ће му допу-