Prosvetni glasnik

208

Просветни Гласник

Сем научних дела, проф. Белић је дао више радова публицистичке и педагошко-културне садржине. За време ратова узео је врло активног удела у пропаганди за српску и југословенску "ствар у Русији и Француској. Ради тога је, поред осталог, издао 1913 г. на српском и руском Срби и Бугари у балканском и међусобном рату, а 1916—1917 издавао нарочиту Сербско-русскун) библшшеку, у којој је изашло 6 књига о југословенским проблемима, у циљу упознавања руске јавности. Овако богат и квалитетом и квантитетом, рад проф. Белића добио је заслужено признање и од Академије Наука, која га је још пре неколико година изабрала за свога редовног члана. М. с. МОСКОВЉЕВИЋ

ПРОУЧАВАЊЕ СТАРЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ I. Проучавање старе српске књижевности није давног датума, и све што се у том правцу до данас урадило, једва премаша значај бољих припремних радова. Нико се до сада није специално посветио само том послу и ушао у њ сав и потпуно, и то нико почевши од старог и корисног Шафарика, па до Даничића, Г. Јагића и Новаковића, и завршујући са, код нас најактивнијим радником у том послу, Г. Љубомиром Стојановићем. Сви су они имали других и замашнијих послова, којима су се занимали дуже и интенсивније, и сви су они, осим у неколико Г. Љубомира Стојановића, били или људи од потпуно друге струке (филолози и истбричари), или су српске студије у пуном напону свог рада сматрали више као парерга општијих настојања. Друго, већи део њихова посла састоји се у издањима старих споменика, чији је метод данас или деломице застарео, или су им издања одвише фрагментарна, и неслободна од прекора да су давана по случајним находима, а не у једном ширем плану. Не одричући ниуколико велику корист коју је наша наука имала и од таквих њихових издања, рађених са сваке хвале достојном савесношћу, мора се ипак истакнути да она сва требају извесних ревизија и допуна у многом правцу. Велика Миклошићева збирка МопитепШ зегМса (1858,), најбоља до данас, није беспрекорна у погледу коректности текста. Све ствари у њој нису издане по оригиналу; за неке су се нашли нови преписи, чак старији и бољи; а у многом датирању има пометње и грешака. Колационирајући у дубровачком архиву другу велику збирку Сриских Сиоменика Цеде Пуцића, односно Ђорђа Николајевића, нашли смо, — што је већ и пре било утврђено — да ту има обилатих погрешака сваке врсте. Није чак прост од мањих грешака ни његов допунач К. Јиречек