Prosvetni glasnik

326

Просветни Гласник

тако исто реченице у којима су употребљене присвојне заменице (лекције 23, 24), сћег (24), чланци: N011$ еМгот еп сЈаззе (32), /.е доп еШе (42), 8иг 1а гои!е (60), и у опште сва парчад у којима ученик може лако наћи спроводни конац. У том случају, потребно је врло често се враћати на те одломке, да не би били никад заборављени. 7. Задаци Да би били од користи, задаци не треба да буду сувише механички, већ треба да ставе у покрет што је могуће в.ише интелигенцију и размишљање ученика; у том духу ми смо саставили сва вежбања која се налазе готово иза сваке лекције. Ми држимо да се не могу, за прву годину, наћи бољи задаци но што су сама ова вежбања. У ком тренутку треба почети давати писане задатке ? Ово питање је зависно од овога: у ком тренутку сам професор треба да почне писати ? Ми држимо да је преко потребно да учење шест првих лекција •буде само усмено, и да књига буде отворена тек кад их ученици буду добро асимиловали. У х том тренутку они ће моћи слободно примити у мозак реч оком, пошто су је за време бар три недеље примали увом; .правопис неће више ризиковати да деформише глас који још одјекује у њихову уву, и они неће више бити у искушењу да изговоре реч као што је виде написану. Пре првог читања треба урадити следеће вежбање: професор ће понављати са својим ученицима прву лекцију, постављајући им питања која се у њој садрже, и чим нека реч буде изговорена, професор ће је написати на табли и одмах ће је дати прочитати, најпре у хору, •затим од више ученика понаособ. Професор ће тако урадити за целу прву лекцију, која ће бити на тај начин написана на табли. Тада, али тек тада, књига ће моћи бити отворена: најпре ће професор прочитати лекцију и даће је поновити реч по реч и фразу по фразу, у хору, затим од неколико ученика. Он ће тако поступити са шест првих лекција, и од тог тренутка неће више бити опасности служити се књигом у разреду и код куће. Затим ће професор научити своје ученике да пишу француска слова. Показати им најпре сва писмена азбуке, било би досадно; она ће бити живља, тако рећи, у унутрашњости већ научених речи. Кад професор буде написао реч коју хоће да да изговорити, он ће је просрицати и даће да је ученици просричу и напишу. Кад шест првих лекција буду пређене на тај начин, ,сва писмена азбуке, изузев к (које је ретко у француском) и ј (које се јавља у 7. лекцији) биће проучена, и ученик ће знати већ да пише. Први задаци биће само репродукција у француским писменима сваке лекције; затим, кад ученици буду добро знали писати, професор