Prosvetni glasnik

Ученичка Саморадња

403

дологијско, прелази оно одједном и на поље педагогијске телеологије. И истом сада га је могуће право промотрити и вредност му правилно оценити. 4. Праву вредност ученичке саморадње моЈш ћемо истом онда оценити и њом се користити, кад разаберемо узроке који је стварају. А узрока су три: урођене способности, наставни предмет и метод обучавања. Премда су сва три узрока толико важка да се ни без једнога од њих не да саморадња у школи ни замислити, ипак нису сва три једнако важна. Важност њихова иде оним редом којим су узроци мало пре побројани. Није тешко разабрати зашто. Урођене су способности важније и од предмета и од метода, не зато само што се саморадња очитује у њима, већ и зато што се и предмет и метод морају по њима удесити, ако ћемо ученичку саморадњу да пробудимо. По толикој разлици међу способностима једнога детета, а по готово по разлици међу способностима различите деце, ми смо принуђени бирати предмет којим ћемо дете заинтересовати и на саморадњу га потаћи. Нијг све за свакога! Нигде ваљда није тај принцип толико вредан и оправдан колико у настави. И нема метода којим ћемо успети да ту истину побијемо'. Па ипак, колико ћемо пута читати и данас још, у доба бујнога процвата природних наука и нарочито биологије, која је на несумњив начин утврдила голему вредност наслеђа у телесном и духовном смеру, где се наставници, бранећи своју струку, хватају свих могућих доказа, а и не осврћу се на овај једини разлог који има вредност. Тако н. пр. у 10. броју Гласника Професорскога Друшшва од године 1921 устаје у одбрану веронауке у вишим разредима средње школе катихета земунски Г. Гига Константиновић. Чланак је писан топло и с пуно љубави, крцат бираним мислима узетим од старинских и неких савремених педагога, па опет нема праве вредности, — јер, и ако се осврће на ђака, не осврће се на оно што је у њему најглавније, а то су његове урођене способности. Ко жели утврдити потребу овога или онога предмета у школи, дужан је у првом реду утврдити да ђаци имају урођену способност за тај предмет, по којој ће их тај предмет занимати и потаћи на саморадњу. И то не само за предмет у опште, него и у свима појединостима које жели у школи завести. Мислим да је и сувише јасно како је ученичка саморадња тесно везана са избором наставне грађе и сврхе целокупнога васпитања. И пре саме помисли да у школу заведемо саморадњу, дужни смо дакле тачно одредити сврху школе и према тој сврси одабрати наставне предмете у складу са урођеним способностима оних ученика којима смо ту 26*