Prosvetni glasnik

Француска наука

455

споменик је Ашару". Добар изговор пара вреди. — Великих је пара донео Ашаров проналазак не само немачким фабрикантима шећера већ и држави. Сами су Немци признали бар то да је државни приход од фабрикације шећера на основу францускога проналаска обилато накнадио Прајској издатак што га је учинила прихвативши из Француске избегле Хугеноте! Говорити о утицају француске школе и науке на Србе, значило би почети говор о једном одељку из историје наше цивилизације који није ни обрађиван, дакле ни обрађен. 1 ) Међутим, вредно би било да надлежни стручњаци израде историје обрађивања посебних наука у нас, јер су то неопходни и драгоцени прилошци за историју нашега умнога развића. Ја сада хоћу само да и овом приликом споменем пријатељски пријем који су наши добри студенти имали у француским школама пре Рата, за време Рата, па и сада после Рата. — Пре Рата су у француским лабораторијама стари признати ауторитети радо дочекивали младе почетнике, истина онда врло ретке, који би закуцали на њихова врата и потражили њихова савета. Они су се усрдно старали, жртвујући кашто и своје драгоцено време, да у њима развију способности за самосталан рад на научноме пољу. Вредни странац добијао је од њих помоћ у оаду као и рођени син Француске, а рекао бих по негда и више, када би се показао заслужнији од домороца. Познати су ми, на пример, случаји када су за оригинална истраживања једнога странца трошене највеће суме из лабораторијскога буџета за набавку нарочитих апарата, израду препарата, за сликање проучених предмета, па и за штампање њихових написа. Познат ми је случај да је у високој школи Со!1е«е с!е Ргапсе, у којој сваки професор има права да предаје шта хоће, један професор држао специални циклус предавања о неким најскорашњијим новитетима у његовој науци, нарочито само због једнога страног профессра који беше дошао у Париз да се о тим новостима обавести. А колико је хиљада наших ђака за време Рата било по француским школама и како су тамо пријатељски били примљени, то сви ваљда знате. А каква ће од тога асна бити Србији и захвалност Француској, то ће се видети. Ја се од тога надам добру и за њих и за Отаџбину. Ја осећам дакле пријатну дужност да и сада, говорећи о Француској Науци, топлу јавну захвалност искажем свима француским професорима који су увек били вољни да своју науку и просвету предаду српској омладини, и нарочито се о њој старали баш у оним годинама када смо сви били лишени Отаџбине, а омладина и могућности да се

Ј ) Један мали покушај ја сам учинио у француској књижици: 1п/1иепсе Ше11ес1ие11е јгапдагзе зиг 1ез 8егђез, раг Јоуап М. ^ијоујс, РгезИеп! Ле ГАсасЗегше гоуа1е с!е бегђје. Уаппез, 1918.