Prosvetni glasnik

456

Просветни Гласник

у њој школује. Свесрдна хвала и племенитом народу француском и држави француској, највећој нам помоћници у делу ослобођења и уједињења нашега народа, која и сада још драговољно продужује да у својим школама издржава велики број Срба, а уз њих и сразмерне бројеве наших саплеменика и држављана Хрвата и Словенаца. На крају овога излагања треба да изнесем неколико општих, карактеристичних црта француске науке и научника. Из историје егзактних наука, коју у брзоме лету прегледасмо, дознаје се: да већина инициатива у решавању научних проблема и већина ирвина у најважнијим проналасцима припада Французима; али да детаљну разраду њихову прихватају други који имају више истрајности, више радне снаге и више средстава. Дознаје се: да су им радови несумњиво јако оригинални и онда када нису оснивачки, оригинални и по новим методама потребним за обраду поља још незираћених, и по новим погледницама на та поља. Друга важна одлика која се код француских аутора налази чешће но код других, то је способност лепих генерализација које иревазилазе оквире простог описивања оделитих чињеница и сувопарног регистровања све истих те истих предмета. То је једна особина синтетичкога духа францускога. Јасноћа је трећа опште призната особина француских мислилаца и писаца. Њихов дух тражи логични ред и прецизност. Наука њихова не допушта да је нешто несумњиво истинито што нчје очевидно и разумљиво. И ако и они воле теорије, не мисле да морају бити дубоке оне идеје које су мрачне. Прошавши кроз француски ум, и магловите идеје морају се разбистрити. То признају радо и они који лакоћу схватања злурадо хоће да изједначе са плиткоумљем. Али то признају и високоумни Немци. Немачки филозоф Емануел Фихте, син знаменитог филозофа Јохана Фихте, у предговору францускога издања једне' очеве књиге (МеХћоЛе роиг агтег а 1а УГе дГепћеигеиве, 1845), о томе се овако изразио: „Оно што одликује научне производе Француза и што са тачном проценом истине има много дубље везе но што се обично мисли, — то је јасноћа, то је хармонична потпуност идеје, тачност излагања, јасноћа дефиниције... По степену колико Французи асимилују наше теорије, ми можемо познати степен јасноће и научну потпуност тих теорија; Французи су прве и највећма неоспорне судије јасноће, зрелости и истинитости једне идеје". Јасноћа излагања олакшана је општим карактером францускога језика. Научници пишу кратким, збијеним реченицама. Не претрпавају своје написе многим излишним детаљима и цитатима, већ излажу главне резултате и идеје којима се ови објашњавају.