Prosvetni glasnik

Француска наука

457

Као једну карактеристику француске науке усуђујем се рећи: да је у Француској број правих научних великана сразмерно већи но у других народа који имају веће бројеве научника у опште — велики је спрам сразмерно малога броја места за научнике и лабораторија за њихова истраживања. Интересантна је особина француских научника да је међу њима мали број фанатичних безбожника. Кажу да је астроном Лаплас, на неко Бонапартино питање о Богу, одговорио: да је „дурбином размотрио цело Небо и да ни у једноме кутку није Бога видео; а да му за Механику Неба није ни потребна хипотеза о Богу". Можда је то било из убеђења, а можда и да би одговорио по вољи солдату, који се није бојао Бога када је изазивао крваве ратове међ народима, а чије је благовољење Лаплас уживао и желео да одржи. Већина пак великих француских научника имала је неку благу религиозност. Бифон није био безбожник ; па ипак се богословима Сорбоне није свиђало како он пише. Кивије је био побожан. Клод Бернар, који је знао све појаве живота и смрти, за кога се рекло да сам собом можда представља целу Физиологију, био је прожет филозофијом позитивиста; па се ипак на самртноме часу исповедио пред попом и причестио, дајући тако својој религиозној породици неку врсту утехе при вечноме растанку. Тако је завршио живот и Литре, који беше научник, лекар и највећи филозоф из школе позитивиста. Па и најчувенији социалиста новога доба, Жорес, одржавао је религиозна осећања у својој породици. Није, дакле, ни за модерне социалисте обавезно бити без религије, која је код старијих била јак покретач рада за њихове човекољубиве идеале. — Чувени хемичар Бертело није исповедао дословно доктрине позитивиста — био је више агностичар — али је поред реалне науке, коју је он силно унапредио математичко-физичким средствима, допуштао да постоји и „научни идеализам", који Науку веже са Метафизиком; радо је маштао, тежио је свима слободама и друштвеној једнакости, и веровао је да њима логично води модерна наука, када се примени на морал. Тражио је да и Наука и Филозофија утичу на формисање јавне свести и политику. Арман Готије, понајбољи представник садашње Биолошке Хемије, признаје да се извесни животни процеси, као на пример мишљење, отимљу од позитивне науке и спадају у област Метафизике. Метафизичара и спиритуалиста има и међу садашњим научницима; Најистакнутији представник опште и медицинске Физиологије, Шарл Рише, толико се бави тајанственим духовним појмовима да га сматрају за спиритисту. Сви пак геолози знају добро да се историја постанка Земље не поклапа са аксиомама Библије, али врло многи не мисле да је за геолога обавезно бити атеиста. Из личнога саобраћаја знам да су Лапаран и Бароа били ревносни католици, а Фуке — мудрац протестантски и