Prosvetni glasnik

Шта је Психологија?

485

ности душе и врло оправдано тврде да је тело само орган преко кога душа саобраћа са светом, дајући и примајући. Од исправности и способности тог телесног инструмента зависи, разуме се, душевни живот, али сама душа је нешто више, нешто сасвим различно, на име, непросторно, нематериално биће. Међутим, и хипотеза узајамног дејства има пуно тешкоћа. Ни она не даје одговор на старо филозофско питање, како у опште дух и тело — две апсолутно различне супстанције — могу дејствовати једна на другу? И како су могућни прекиди у низу чисто физичких појава ако душа на њих може дејствовати? И, обратно, шта бива с психичким појавама кад изгледају прекинути, ишчезли ? По неким новијим психолозима, заступницима ове хипотезе, узајамно дејство се односи само на психичке и физичке појаве као такве, емпиријске, без обзира на њихове супстанциалне подлоге. И кад они још наглашују да узајамно дејство значи само условљеност, функционалну зависност, онда се то у ствари једва може разликовати од психофизичког паралелизма. Тешкоће и једне и друге хипотезе избегава, како неки тврде, Аристотелова хипотеза по којој је душа ентелехија тела, т. ј. принцип живота, унутрашња сила која га креће. По њима зато само та хипотеза може да објасни нераздвојну везу једне одређене душе с једним одређеним телом 1 ). Довођење духовних појава у везу с физиолошким — и кад Ои се то поставило за једини задатак Психологије, — неће, као што смо видели, никад моћи бити ни близу потпуно. Зато ни највеће присталице „психофизичког материализма" не могу мислити да ће Психологија икад моћи бити сведена на Физиологију као један њен део. Чак и кад би то било могућно, Психологија би остала увек самостална или бар засебна наука, поред Физиологије, много више но што је нпр. Геологија засебна Природна Наука поред Физике и Хемије. Психологија би увек била самостална поред Физиологије, бар исто онако као што ће Физиологија увек бити самостална поред Физике и Хемије. И као физиолошка, Психологија ће увек чинити засебно научно поље, не само због необичне сложености душевних појава, као животних процеса, него нарочито због њиховог сасвим изузетног положаја и највећег значаја за човека. Физиологија не може заменити Психологију. Веза Психологије с Физиологијом је свакако врло тесна. Али за сад, можемо слободно рећи, чини често Психологија веће услуге Физиологији нервног система но што их од ње прима. Пред понеким проналаском Анатомије мозга стоји Физиологија немоћна да га схвати, док се не обрати чисто психолошким чињеницама. До душе, новија Физи') 1. Оеубег, о. с., с. 101, 117, и истог писца А. а11§. Р$усћо1. I., 3. А., 1920, с. 356.