Prosvetni glasnik

Жорж Бпзе и његова опера „Кармен"

433

ЖОРЖ БИЗЕ И ЊЕГОВА ОПЕРА „КАРМЕН" ') Жорж Бизе? — То је једно од најпопуларпијих имена које је забележила историја музичке уметности. Жива, отворена духа, јасних погледа у ствари, Бизе је био и уметник чије је све биће дрхтало миловано снажном унутрашњом музикалном ватром; тако да за њега у животу није било другог интереса него да задовољава своје музикалне инстинкте. Он је био музикална природа раг ехсеПепсе, здрава, бујна. Преко свију мудрости овога света Бизе је прелазио са осмејком, не трудећи се много да продре у метафизичке тајне васионе, нити је имао амбиција да решава крупне социалне и политичке проблеме, и ако је живео у доба Наполеона III, и ако је преживео катастрофу Француске од 1870, и ако беше ушао у доба Треће републике у најбољој снази зрела човека од 33 године. Као заслепљен пред неким сјајем који потицаше од некога божанства, Бизе се клањао само једном Богу: музици, и онда када је његов геније вајао мелодијске линије, слагао тонове у хармоније и звучне боје, као и онда када је, гоњен бедом и невољом, од своје уметности морао да начини средство за зараду насушнога хлеба. А живот Жоржа Бизеа, то је низ патњи, невоља, разочарања, болова, самоодрицања, самопрегоревања. Бизе је кроз живот прошао газећи по трњу. Рођен у Паризу 1838, Бизе је, као и толики други музички генији. већ у првом детињству показао видне знаке музикалне наклоности. И како је растао у кући у којој музика није била сасвим страна — његов ујак Деларт био је један од најчувенијих певача око половине XIX века; а и отац му се бавио музиком, као учитељ певања — Бизе је убрзо постао и ученик Парискога Консерваториума да код професора Мармонтела, Цимермана, Гуноа и Халевиа „изучи занат". И он га је сјајно изучио, добијајући награду за наградом и као пианиста и као композитор, тако да је у деветнаестој години старости био награђен оном традиоционалном „Римском Наградом" којом Париска Академија одликује најистакнутије ученике композиторске класе Парискога Консерваториума. Уметник награђен том наградом имао је осигуран живот за три године и био је обавезан провести га у Риму, у Медичијевој вили. или на кратком путовању (у Немачку), компонујући. За врелу музичку крв младога Бизеа, пут у Рим, у сунце, у заносне пејзаже, у ону чаробну мистерију која живи по античким руинама Вечнога Града, био је од огромног значаја. Када је ступио на тле Италије, 20 јануара 1858, било му је као да га је свега обузела нека

] ) Предавање држано на Народном Университету 3 априла 1923, поводом премиере Кармен у Народном Позоришту у Београду. просветнн глдсник. п књ., 7 н 8 св., 1923. 28