Prosvetni glasnik

Жорж Бизе и његова опера „Кармен"

439

мањег, већег или никаквог успеха пропадала пред публиком и под ударцима критике која није умела да гледа унапред. Једини је био Берлисз који је признао интересантност дела младог, одважног новатора, и директор Комичне Опере Камил ди Локл, који се није устручавао да прима и ставља на репертоар дела Бизеова, и ако је већ унапред могао да рачуна на то да са тим експериментима неће успети. Каква је ситуација била за француске ауторе тога доба и од каквих је све назора зависио њихов рад, њихов успех, у опште њихов јавни музички живот, најбоље сведочи ова мала анегдота из историје Кармен. Бизе је своју Нармен наменио Комичној Опери, јер је њен стил и њен облик одговарао делима која су могла бити играна само на Комичној Опери у Паризу, то јест Кармен је била опера са диалогом. Између појединих „нумера" није Бизе ставио речитативе као што се данас пева, веЈз је било говора на сцени између лица у игри. Поред ди Локла, директор Комичне Опере је био и стари господин де Леван, песник либрета за Лонжимонског иостиљона. Лудовик Халеви, који је са Мејаком израдио, по новели Проспера Меримеа, либрето за Кармен, отишао је старом господину де Левану да га придобије за ново дело. „Кармен!.... Кармен од Меримеа!... упао му беше у реч Г. де Леван... Да ли је њен драган убија?... И онда та средина у којој се крећу лопови, циганке, монополке..." Било је очевидно да се пуританцу Г. де Левану није свиђао сиже. Халеви му је почео да објашњава детаље, и шта су они све ублажили узимајући сирову Меримеову новелу Кармен у прераду за један либрето Комичне Опере, тако да када Кармен и погине на крају, њена смрт је озарена блеском сунца и прикривена свечаним одушевљењем Севиљаца са победе Ескамила, тореадора, у циркусу, те је Г. де Леван најзад пристао, али је при растанку ипак рекао: „Али молим вас, драго моје дете, немојте је убијати"... Међутим, Кармен је морала да умре, и после њене смрти на сцени, само неколико месеци је требало па да умре и млади аутор Жорж Бизе, изнурен борбом, разочарањима и једном болешћу у грлу којој је изненада подлегао. * О Кармени постоји читава литература. Њу су проучавали и проучили сви естетичари и историчари, и ретко је ко међу њима имао друго уверење до да је Кармен ремек дело, и ако има неколико негативних детаља. Пола успеха једне опере лежи у спретном либрету. Бизе је имао срећу да из пера окретних либретиста Мејака и Халевиа добије либрето које иде у несумњиво савршене либрете, на једну импулсивну радњу коју су либретисте позајмиле од Проспера Меримеа. Речитативе, који се данас певајуј написао је 1875 год. за Беч лични пријатељ и друг