Prosvetni glasnik

440

Просветни Гласник

Бизеов Ернест Гиро, композитор и учитељ Клода Дебисиа; Бизе са.м оставио је био оригинални говор између музичких нумера своје партитуре. Осим тога за Беч је, и против Бизеове воље, уведен и балет у IV чину. Меримеова намера је била да у својој новели, написаној по једном истинитом догађају, развије идеју Паладосову: „Жена је горка. Само су два часа добра код ње: један је кад је у постељи, други : кад умре". А опште човечанска идеја која бије из овог догађаја најлепше је оцртана у речима Дон Хозеа: „Мој господине, човек постане пропалица не знајући ни сам како. Лепа девојка вам заврти мозак, и ви се ради ње побијете, при чему се догоди несрећа због које морате да бегате у планину, и постајете од кријумчара разбојник, немајући ни времена да о свему томе мало промислите". То је срж трагедије либрета за Нармен. Радња се догађа у Шпанији, у Севиљи. Кармен, раденица у фабрици дувана, једна од оних жена црне масти, страсних очију, од оних жена гипких као мачка, које умеју пркосно да се увијају и да залуде, залудила је и једно сеоско момче, драгонца дон Хозеа, који воли једну нежну, дивну сељанчицу из свога села, Микаелу. И сукоб његове љубави за ту Микаелу и пркосно распаљене страсти за необуздану, неуравиотежену Кармен је сиже око кога се окреће сва радња. Кармен је пуста, обесна. Учинила је неред, због чега су је довели стражару драгонаца, и дон Хозе, кога је она ве~ћ својом Хабанером распалила, имао је да јој веже руке и да је чува у затвору. Међутим, она је, вешта, лукава, умела да победи у њему сва осећања војничке части, и љубави за Микаелу, и чежње за мајком, и својом страсном Сегидиљом којом га зове у крчму Лилас Пастије на теревенке, толико га је опчарала да је јадни дон Хозе учинио преступ: одрешио је руке Кармени и она је, помоћу његовом, побегла. Хозе је био затворен два месеца, и када је једне ноћи дошао, пошто је био пуштен у слободу, у крчму Лилас Пастије, нашао је тамо Кармену којој су се већ удварали сви официри и подофицири из његовог ескадрона, лепу, распаљену распаљену и за њега, — али окружену лоповима, коцкарима, криумчарима, са којима је и он морао у планину после сукоба који је избио између њега и његовог претпостављеног официра Зуниге због Кармене. Међутим, док је с једне стране постао дезертер, с друге стране је изгубио и памет, јер убрзо после сукоба Кармен је у истој крчми познала и гиздавог, уображеног, хвалисавог тореадора Ескамила, и смртно се заљубила у њега. За дон Хозеа, који иде кроз ноћ у планину са осталим олошом, настају дани сумње, мучења, гриже савести, бола и љубоморе. И када је мала Микаела дошла за њим чак у планину да му донесе поздрав од мајке, Кармена, сита нежнога бола залубљеног младића, са пуно свирепе грубости рекла му је - нека иде са Микаелом дома, мајци, јер