Prosvetni glasnik

442

Просветни Гласник

који је инспирисао ту музику. — Веома дирљиво нам описује Халеви вече премиере. „Први чин има доброг дејства. Гали-Марија добија аплауз приликом своје прве песме, као и дует Микаеле и дон Хозеа. Цео чин се добро свршава уз тапшање и изазивање... На позорници много света. Бизе је окружен, и сав свет му честита. Други чин је мање срећан. Почетак има сјајно дејство. Појава Тореадора утиче силно. Затим хладноћа... Од тога места Бизе се све више и више удаљује од традиција облика комичне опере, а публика је изненађена и не уме да се нађе. У међучину око Бизеа је мање света. Честитке су мање искрене, имају у себи само формалности. У трећем чину, хладноћа се појачава... Само се допала арија Микаеле, која је још у старом начину писана... На позорницу долази још мање света. А после четвртог чина, који је од почетка до краја леденом хладноћом примљен, позорница је потпуно празна... само три-четири верна пријатеља су уз Бизеа. Сви покушавају да га умире, утеше, али туга им из очију бије. Кармен је доживела фиаско." Бизе, узбуђен, оронуо, али ипак пун нових планова, убрзо напушта Париз и одлази на одмор у Буживал, и тамо, на обали Сене, једне мирне летње ноћи пуне звезда, изненада је умро између 2 и 3 јуна 1875. Сахранили су га у Паризу. И он, уметник коме се срећа за живота није била насмејала, за трен је постао личност којој се признавао геније, и чија је прерана смрт била оплакивана као национални губитак. А Кармен?... Она се преко Беча и Берлина и из француске провинције вратила у Париз да 1883 године оживи и остане на сцени Комичне Опере, на којој је до 1904 доживела 1000 представа, владајући Паризом и целим светом. МИЛОЈЕ МИЛОЈЕВИЋ

РЕФОРМА ЗЕМЉОПИСНЕ НАСТАВЕ Васпитна вредност историјске и земљописне наставе готово се не да преценити. За прву, то су тврдили и највећи педагози, нарочито они Хербартове школе. А што се иста важност не придаје и земљописној настави, великим делом је узроком и то што је она у школи увек рђаво обрађивана, те није могла никад ни довести до извесних јачих васпитних резултата који би били запажени. Није се, пак, покушало ставити ову наставу на сасвим другу основу, па посматрати њено дејство на душевну културу (морално образовање), која се већ одавно истиче као главни — ми бисмо желели и једини — циљ васпитних школа. У кратком чланку који се пише за књижевни лист, не може се проблем поставити ни разлагати у потребној обимности ни са довољно удубљивања. Могу се назначити само правци, поставити укратко прин-