Prosvetni glasnik

Реформа замљописне наставе

443

ципи за решавање проблема, а онда ће свакако заинтересовани радити на његовом решавању и резултате евентуално саопштавати другима. Тако се проблем решава најправилније, јер је отклоњена опасност да се решава једнострано. Земљописна настава треба да ученика упозна са основним природним објектима (у колико их, разуме се, он већ не познаје, или не познаје правилно). Брдо, река, планина, долина, шума, поље, језеро, ритови, море — то су објекти природе којима је човек окружен, који имају огроман утицај на његову културу и свакодневни живот. Он је тако тесно спојен с њима да се од њих не може издвојити. На првом ступњу, земљописна настава треба да темељно упозна ученика са тим објектима. При овоме треба нарочиту пажњу обратити рељефу. Треба у детињој свести створити пластичан појам брда, реке и осталих објеката. То се може постићи једино моделисањем. Место што се у затвореној учионици прича: „Децо, замислите да сте се окренули од извора ушћу! Јесте ли замислили? Е, сад вам је десно десна, а лево лева обала реке!" — треба децу извести у поље и рећи: „Хајде, направите од блата (иловаче, песка, снега, и већ шта има) ово брдо, клисуру, сипајте воду на брдо. Куда она тече ?" итд. У деце ће се тако развити посматрачки дар, па ће она сама, с блатом у руци, откриши многе ствари које им учитељ у школи с кредом у руци тешком муком улупа у главу. Затим ће дете објекте о којима је добило јасан појам -- или још боље, које је научило да уочи и посматра, — довести у узајамну везу. То се наравно може извести само на терену, и то само путем моделисања. „Направите ми, децо, оно брдо и онај брежуљак тамо! Тако! А што ће вам та јаруга између њих? (Па и тамо има.) Где? (Ено горе уз поток.) Аха! А камо вама поток? Ево га, сад ће!" — вичу деца, и убрзо вода јури, а умазана блатом деца весело скачу око ње. И сад, ако се на томе „потоку" конструише и каква „воденица", усхићење достиже врхунац, а уједно је упозната и једна важна ствар. Узгред се може са врха „брда" спустити шака-две песка и шљунка, који ће вода „дерући" снети у подножје — и деца су стекла појам о ситуацији (два брда, између њих клисура кроз коју дере поток окрећући воденичне витлове и сносећи у долину песак, шљунак и друго са брда, које ће услед тога — ако није пошумљено — сасвим оголети, док долина у подножју постаје пескуша). А појам о сишуацији је несумњиво најважнији географски појам, јер шек пошто су њега задобила — и то јасно, — деца су у стању да географске објекте траже и посмашрају само у узајамној вези. Од моделисања треба полако и врло опрезно прећи на цртање. Само, никако брзо. За овај прелазни ступањ требало би израдити нарочите карте које би обухватале свега по једну до две карактеристичне