Prosvetni glasnik

Реформа земљописне наставе

445

да вам направе од иловаче терен оцртан на карти, или макар да вам само означе какву клисуру и правац њеног простирања, — и уверићете се да деца немају појма о стварној ситуацији карте и да је сав ваш рад у томе правцу био узалудан. 1 ) А потпуна способност читања карте за земљописну наставу потребна је онако исто као што је за проучавање некога дела неопходно потребно знати читати. Из даљег излагања то ће се јасно видети. Како се сада зе.мљопис предаје у основној школи? У треће.м разреду је градиво донекле и подешено онако како би га требало подесити. Али узалуд, кад се његовој обради приступа без икакве припреме. Дала се ученику књига која би му користила, али — авај! — он не зна читати. У четвртом разреду земљописна настава је тако рђава да би боље било да и не постоји као таква. Збрка од 17 округа по којима се изучава предратна Србија је нешто чему имена нема! Изучава се округ крушевачки који се апсолутно никако не може издвојити од околних округа, и у њему се набрајају: планине, реке, вароши, варошице, друмови, знатна места, ко се родио... — и кад се тако „обраде" свих 17 округа, и ако дете зна у сваком да именује по осам планина (а негде их се тражи и осамнаест), што чини свега 136, и по најмање четири реке, што чини 68, и по 5 вароши и варошица, што чини 85, и по три остала имена: знатних места, бања, путова, рудокопа итд., што чини 51 — свега око 380 речи, које нису везане ни за какве одређене и конкретне представе — ако дете зна да оео именује, онда је Србија „обрађена" и треба прелазити даље, на Јужну Србију. Затим, да би се код деце створила свест о јединству и његова патриотска осећања везала за „целу земљу"', треба тако исто обрадити и остале покрајине: Хрватску, Славонију, и остале. А како су разна покрајинска имена тежа за изговарање и памћење, то се тешкоће удвајају. Да је при оваквој вербалистичкој обради немогуће обрадити целу земљу подједнако, само је по себи јасно. И ми ћемо и даље имати покрајински место отаџбински земљопис, и када у главни задатак школе стављамо рад на унификацији, ми ћемо имати у њој један од главних националних предмета — на чистој сепаратистичкој основи. Треба предузети реформу. Али какву? Ако смањимо градиво, нисмо много учинили: тада смо само смањили терет који притискује невину децу, а земљопис домовине остао би и на даље непознат. Шта дакле да се ради? Од земљописне наставе тражи се да допринесе свој део стварању душевне културе ученика. То јој је општи циљ, који важи за

Ј ) На мапама округа, где нису унесени извор и ушће реке, деда се редовно буне у томе на коју страну река тече. А већ редовно је да се за ГТосавину каже „горе", а за Албагшју (или Копаоник) „доле". У томе греше и школовани људи.