Prosvetni glasnik

446

Просветни Гласннк

све предмете. Затим, има и један посебан, конкретнији, а то је развијање љубави ка домовини. Но у ствари, овај други се садржи у првом, јер је љубав ка домовини (наравно не тесногруди, шовинистички „патриотизам") само један степен ка хуманизму, који се поставља као циљ душевне културе. И ми можемо сву пажњу посветити развијању те љубави, уверени да то у исто време доприноси и крајњем васпитном циљу: земљописна настава има да створи свест о јединству и да племенске елементе што пре споји у једну националну целину. И сад сам дошао на тежиште питања: како организовати ту земљописну наставу која требадаизбрише покрајинске границе и да стварно допринесе стварању душевне културе ученика. Напред сам изложио рад на припремном ступњу. Казао сам и циљ таквога рада: развијање посматрачког дара, и нарочито, увођење у ситуацију карше. Кад се то постигне, даљи рад тече без напрезања. А даљи рад био би овај: Целу земљу обрадиши по економским целинама. Те се целине каткад — негде и врло често — поклапају са речним сливовима, али пошто се економске целине не поклапају увек са сливовима, то се ови не могу узети као основ при одређивању кетодских јединица. Овде је једна мала незгода: ако бисмо за те економске целине узели обласне градове којима стварно гравитира живот околине, онда бисмо пали у исту грешку као при обрађивању административног земљописа у четвртом разреду, и опет би обрађивали покрајински место државног земљописа. Стога би горњи принцип требало овако схватити: обрађивање економских целина које чине — не економски центри — већ економске струје између тих центара. Тако, не бисмо обрађивали Београд, већ Моравско-Вардарску долину, којом струји економски живот Београд — Скопље — Ђевђелија, и обратно. (Овде треба додати и Солун, па обрадити и њега, и ако не припада нашој држави, јер се без њега не да правилно разумети економски живот у Моравско-Вардарској долини). Неко ће рећи: „Па тако се и ради, јер се обрађује слив Мораве и Вардара". Али се не ради тако. Јер чим се обрађују засебно ова два слива, ствара се могућност да се они обрађују и независно један од другога. И они се тако и обрађују. (Уз то, они се налазе у покрајинским границама Србије и Македоније, и делећи њих, делимо и ове две покрајине). Затим, не би се обрађивао Загреб и његова околина, већ главне економске струје у његовом домену, а те су: Загреб — Море; Загреб — Љубљана и Загреб —Београд. (Све би се ово обрађивало као засебне методске јединице). И кад би се на овај начин обрадила економска струја Београд — Загреб — Љубљана, т.ј. долине и слив реке Саве као главна артерија наше државе, онда би било апсолутно немогуће зауставити се код покрајинских граница Словеније, Хрватске, Славоније, Срема и Србије, већ би се ова артерија обрадила као једна