Prosvetni glasnik

Рефор.ма земљописне наставе

447

целина — а резултат такве обраде био би тај што би се у учениковој свесши створио појам о целокуиности и недељивосши наше државе. И он никад не би могао да се у мисли задржи на покрајинским границама Србије или Хрватске, као што не може, замишљајући долину Западне Мораве, да је замисли само до Трстеника, без онога дела до Каблара. А кад се на овај начин обраде и све остале економске струје, као струја у сливу Дрине, чијом би се обрадом сасвим потрла граница између Србије и Босне, па онда струја Јадранске железнице (садашње: Забрежје — Ужице — Сарајево — Море, и будуће која се буде изградила), па област мора, где би се могло јасно истаћи да је море то које нас највише спаја с другима; и кад се тако обради цела држава, добијени појмови биће тако тесно везани и испреплетани, да се не могу издвајати нити посебно представљати. А кад се ово постигне, свест о једној и недељивој држави је створена. А сад остаје да се та држава, која се већ замишља као целина, чији је континуитет остварен у свести учениковој, и заволи : да се заволи онако како Србин из Србије воли ову, а Хрват из Хрватске ову ужу област. И то ће се постићи. Ево како. Економски принцип узимати као основу за одређивање методских јединица или одељака у распореду градова. Али није економски живот једино, па ни главно, што треба проучавати. Поред њега треба темељно проучити целокупан живот у једној области: и обичаје народа, и језик (наречје) његов, његове забаве, као и његов рад, установе које је сам створио, као дом, породицу, задругу, народна већа, саборе, затим установе које му је држава пружила за његове потребе укратко, цео његов живот. И, знано — вољено. Некоме ће се можда учинити сувише обимно ово што се овде тражи. Но баш зато је и дошло у почетку ове расправице како треба обрадити припрему за овај рад. А ако је она обрађена онако како се то овде тражи, онда ће се овај други део моћи обрадити у овој обимности, јер неће бит.и потребно „бубати" бесмислена имена „планина, река, вароши, варошица, знатних места и оних који су се у њима родили", већ ће се све те ствари приликом саме обраде читати на карти, као што се какав опис чита у књизи. А ако коме кад затреба да зна колико тих и тих објеката има у коме крају или у цечој држави, нека узме карту па нек види. Ето у кратко мисли на који би начин требало реформисати земљописну наставу. Тек та и таква настава ће довести до онога што сви желимо—остварења најпунијег народног јединства, радећи увек на остварењу главног циља васпитне наставе — израђивању кулшуре душе. СТЕВАН РЕЉИЋ