Prosvetni glasnik

750

Просветни Гласник

школско хигиенско одељење, у коме би седели лекари који би били у вези са Хигиенским Одељењеж Министарства Народног Здравља, са свима школама и школским лекарима, и који би управљали целом школском инспекцијом у нашој земљи. Министарство Народног Здравља, са својим Хигиенским Одељењем које има за задатак и заштиту школске деце, почело је да ради у овоме правцу. Да би се уверило о хигиенским приликама школа и стању школске деце, оно је прошле године послало упитнике преко Здравствених Одсека свима школама. Упитник је садржавао најглавнија питања која се односе на хигиену школске зграде и здравља школске деце. У току године извештаји су стизали, и добили смо их до сад пуна кола. али, на жалост, при њихову прегледу показало се да су већина непоуздани и без стварне вредности. један велики део извештаја послали су учитељи, каткада и председници места, а најмање лекари. Лекарски извештаји су наравно и најбољи, али се из њих видело да су и они рађени на брзу руку, најчешће приликом вакцинације, а каткада без разумевања, те се и од ових један велики део није могао употребити. Напомињем овом приликом да су најбољи били извештаји из Словеиачке и неколико извештаја из србијанског Пожаревачког Округа. Па ипак, из овог првог покушаја могла се добити извесна слика. Жао ми је што морам да кажем да слика није лепа, већ хигиенски ружна, како у варошима тако и у селима. У погледу школске зграде немамо никаквог одређеног типа. И оне зграде које се зидају за школе не зидају се од стручњака са хигиеничаром, а и да не говорим о безброј оних школа које су стрпане у нехигиенске приватне куће, при чему се ни најмање не води рачуна како ће то утицати на дечје здравље. Могу вам узгред шапнути да има школа без пијаће воде; да у Црној Гори, неким крајевима Србије и у Јужној Далмацији има безброј школа без клозета, без пећи за грејање; у Војводини има маса школа које се загревају сламом; има школа у кућици на сред гробља; има безброј клупа са плус дистанцијом од 30 см. и више; има безброј разреда са по 80 до 100 ђака, итд., итд. Не бих хтела да набрајам шта све јављају ови извештаји, а мислим да то није ни потребно, јер држим да све колеге који су бшш срески лекари и по унутрашњости знају те прилике можда још боље но ја. Па и сам наш Београд и Загреб не стоје боље. Школске зграде, ма да на први поглед изгледају лепе, обилују хигиенским дефектима. Да побројим: ограде гвоздене место високих зидова; школска дворишта нису бетонирана или ситним шљунком посута; ни у једном дворишту школском нема павиљона ни настрешнице за случај кише, да се деца у заклоњеном простору проиграју и прошетају за време одмора: за време кише остају деца оо коридорима, који већином служе и као гардероба за дечје одело; дечјег купатила немамо; нигде умиваоника за прање