Prosvetni glasnik

Из школске хигиене

751

руку за школску децу; чесме за воду примитивне, са једним судом за пиће за сву децу; грејање, кад је централно или у пећима са дрвима, увек прегрејано; клупе су већином истина за по двоје, али све једнаке; каткад се нађу и клупе старог система за по петоро до шесторо деце, окренуте како је згодно, врло често да светлост долази и са десне стране; гимнастичке сале ретко постоје. 0 дефектима школске деце могло би се још више писати. У Словеначкој имамо крајева са по 80-85% струма; трахома има у великој мери и у Срему и у Словеначкој; хередитарног луеса имамо у Округу Пожаревачком Србије; маларије имамо у Старој Србији и Македонији. Извештаји београдских школских лекара за основне школе нису весели. Међу школским регрутима (1012) има више од 50% анемичне деце, 30-35% са кзриозним зубима, више од 30% стављених под лекарски на^зор. Још један нови проблем имамо у школској хигиени. Поред здравља учитеља долази и питање старости учитеља. Београд је специално осуђен само на старе учитеље, и то законом, јер само старији учитељи стичу право на Београд. Не бих волела да детаљније говорим о овоме проблему, али остављам да сви други који се баве школском хигиеном размисле о овом питању. Ипак, поред свега овога, има и светлијег изгледа на будућност школске хигиене у нашој земљи. Министарство Здравља са својим Хигкенским Одељењем предвиђа у своме програму рада државне школске лекаре, школске клинике, школска опоравилишта и школе у слободној природи. У најкраћем времепу оно ће отворити своје две школске клинике у Београду за преглед школске деце из основних школа. Надати се да ће школски лекари у тим клиникама моћи развити своју акцију исцрпније и детаљније, и са више помоћи и користи здрављу школске деце. Први покушаји школе у слободној природи такође су већ изведени. Нови Сад има част да буде први који је разумео и прихватио ове установе. У Београду се поред свих напора Министарства Здравља ова није могла остварити, али зато ће се београдска сиромашна и слабуњава деца основних школа упућивати у санаториум школе на Локруму, која ће се у најближој будућности отворити. Нека би и данашњи наш рад на овом конгресу био претеча нашој националној школској хигиеии, која ће требати да се пожури великим корацима да стигне најкултурније земље. Нека би школска хигиена и у 1 ашим школама учинила да здравље буде главни предмет у шкочском систему, како би се будуће генерације сећале само срећног и здравог детињства и сунчаног школског доба'). Д-Р НАТАЛИЈА ДАВИДОВИЋ-НИКОЛАЈ ЕВ У. Н

') Реферат из школске хигиене држан на V Конгресу Југословенског Лекарског Друштва у Суботици.