Prosvetni glasnik

Идеалан човек

525

пун. Самообмана! Пун џеп може импоновати само глупим ћивтама. У очима разумних и ваљаних људи, нема он никакве вредности ако није осигуран плаштом части и просвећености. Најзад, поштење је основна погодба за миран и поуздан развитак читавог друштва и државе. Сви закони, судови, власти, имају за крајњи циљ да обезбеде онај минимум правде и морала који је неопходан за опстанак друштвене заједнцце. Револуције, завере и преврати избијају управо онога дана када се поштење изгуби толико да корупција захвати све слојеве друштва. Али поред честитости, рад мора имати и одлику тачности. Тачност је својство културних људи и културних народа. Марденнаводи пример једне девојке која је остала у затвору двадесет година место двадесет месеци, само зато што је писар, при преписивању пресуде, погрешно написао број година место броја месеци. Једна недовршена фабрика срушила се и затрпала преко стотину радника само зато што гвоздени стубови који су држали зграду, нису били савесно изливени, те нису могли да издрже огромни притисак тежине. Многе дакле несреће у свету дешавају се само зато што људи у вршење своје дужности не уносе довољно пажње и тачности. Ми Срби нарочито оскудевамо у овој врлини, и сматрамо тачност као цепидлачење. Занатлија се не кида много да буде прецизан у свом послу, и његово одело или обућа, премда су израђени аљкаво и безукусно, неће ни најмање да узнемире његову занатлијску част. Недавно сам имао у рукама сапун једне наше фабрике, који је био тако рђавог квалитета да сам га уз псовку морао бацити на ђубре. Небројено пута ми се дешавало да писмо, са читко и лепо написаном адресом, послато из Крагујевца за Јагодину, иде прво у Неготин, а послато из Зајечара за Јагодину, иде у Скопље! Нема тога удружења код нас, па била то и сама Народна Скупштина, које отпочне своје седнице тачно у оно време када се закажу. Једном речи, наши послови и наши поступци, како код појединаца тако и у друштву, не одликују се марљивом скрупулозношћу. На против, јавашлук у раду и лежерност у вршењу дужности испољавају се свуда као сведок недовољног морално-културног развића нашег. Тога се ваља еманциповати. Идеалан човек не може и не сме бити небрижљив, несавестан и равнодушан у пословима. Сваки његов ноступак је на своме месту, а свака његова творевина солидна и тачна. Што год ради, ради како ваља. Било да је обичан мајстор, било да је велики државник, он свагда у својим делима гледа судбину своје кариере, и питање његова рада изједначује се са питањем његове части. И мајушни клинац који има да се укуца у зид, мора бити предмет његове пажње. Посао, и онај најсићушнији, мора да се изведе као мисија од које зависи спасење једнога живота. Не ретко за љубав савесности и тачности у стању је он и живот да жртвује. Помпеј је, кажу, једном приликом, кад је имао да преко узбурканог мора пређе у земљу где