Prosvetni glasnik

Прилози методици поучавања у француском језику у нашим ср. школама 527

ПРИЛОЗИ МЕТОДИЦИ ПОУЧАВАЊА У ФРАНЦУСКОМ ЈЕЗИКУ У НАШИМ СРЕДЊИМ ШКОЛАМА СИ НТАКСА. Међу најтеже проблеме наставе у живим језицима по директном или умјереном (посредном) методу иде обучавање у синтакси. Задаћа је наставникова овдје далеко комплициранија него што је била у обучавању у страноме изговору, вокабулару и морфологији 1 ). Рећи ће се до душе да и овдје наставник имаде исте облакшице као и при настави у страном изговору. У погледу консонаната не показује нпр. француски језик готово никаквих знатних одступања од српско-хрватскога језика. С тога ће наставник сву важност посветити обуци у француским вокалима, гдје су одступања веома знатна. Овдје ће показивати на разлике према нашим вокалима и тражити начин како да их ученик не само замијети него и имитира. И у француској синтакси имаде такођер доста случајева гдје нема одступања у конструкцијама и градњи реченица од нашега језика. Аналогно би се могло закључити да ће и у овом дијелу наставе метод бити исти као и код обуке у изговору, тј. учитељ ће вјежбати опажање учениково и имитацију код оних конструкција гдје је разлика очита, као нпр. у везама као што су з'арргосћег с1е ^сћ. према нашему „приближити се нечему ", или нпр. у градњама реченица као што су: СезГ то1 ^ш раг!е, према нашему: Ја (речено јачим гласом) говорим. И доиста се овај „метод диференција", назовимо га тако, мора употребљавати и овдје као и у другим одјељцима граматике. Али је и овај метод овдје далеко комплициранији, јер у овом дијелу наставе није доста само слух, који већ сам по себи често пута упућује ученика на разлику у гласовима, већ ваља с помоћу мишљења и закључивања изоштрити опажање за разлике у начинима изражавања мисли што постоје између францускога и српско-хрватскога језика. Код разматрања наставе у вокабулару видјели смо колику полакшицу пружају учитељу фамилије ријечи и њихова творба. Овакове полакшице не пружа у опће настава у синтакси. У овој материји нема ни онаких полакшица што смо их видјели при настави морфологије. Код коњугације на -ег (рог*ег) и -1г (Тјпјг) видјели смо механичку правилност, која се даде успјешно употребити у настави. И код коњугација на -о1г (<ЈеуоЈг) и -ге (зшуге) видјели смо ') Методичке принципе који имају да важе за ове дијелове граматике, обрадио сам у загребачком Шз(тпот Ујезшки, св. XXVII, стр. 330—348, 385—393 (изговор), св. XXVIII, стр. 1—11, 50—62 (вокабулар); 302—307, 353—358, св. XXIX, стр. 97—104 (облици); сјем тога још упор. мој чланак у истом часопису св. XXVI, стр. 161—172, под насловом Мојј ро%1е(И па пазГми гшЛ јегИса.