Prosvetni glasnik

Етички принципи филозофа Епиктета

587

проведеног живота, -у религиозној утеси, или, ако хоћете, и у очајању због лудо протраћених година. Речју: срећа, та заједничка тежња свих људи и народа, мОже имати све могуће облике, исто као и простор према разноврсним облицима тела, и може имати безброј објеката, те ако сад треба одговорити на питање: шта је, у чему је она, мора човек доћи у недоумицу. Срећа се пре ос^тити може или на самом себи или посматрајући друге људе, али дефинисати не. Код овога смо питања у сличном положају као оно блажени Августин. „Ако би ме ко запитао", рече он једном, „шта је време, не би знао одговорити. Али знам сасвим тачно све док ме не запитају". Но и ако не можемо дати тачну дефиницију среће, ипак је можемо бар описати. Пре свега, срећа је у правом смислу те речи веома пролазна и врло краткога века. Може неко моментано и осетити срећу, а да није срећан. Таква моментана и пролазна пријатна расположења називамо радошћу. Има, после, пријатних душевних расположења која се јављају као последица извесних доживљаја, и која су већ трајнија: то су моменти среће у обичном смислу те речи. Али ако срећа у нашем духу ухвати стална корена, то је стање блаженства. То стање обезбеђује нам неку унутрашњу хармонију и душевни мир. Оно се тешко стиче, али исто тако тешко и уништи и губи. То је права срећа човечја. Такву срећу имао је у виду још Аристотело када је на једном месту рекао: „Срећа је функција душе као и врлина"; њу су имали у виду и сви религиозни реформатори, као и сви филозофи до најновијег доба. Но тиме смо уједно указали и на једну другу особину праве среће човечје, наиме: на њену тесну везу са унутрашњим, правим, најинтимнијим духом човека, са његовом правом личношћу. Ту је мисао класично изразио Гете у оним познатим стиховима: Уо1к ипс! КпесМ ипс! ОћегхуЈшЗег, 5Је §еб1:ећеп ги јес!ег 2еЈ1: Нбсћб^ез 01иск с!ег ЕгЈепкшсЈег 5еј пиг сНе РегзбпНсћкеИ ЈесЈез 1.ећеп зеј ги {ићгеп, Шепп тап 81'сћ шсМ зеЉб* уеггшзз!:; АНез кбппе тап уегПегеп, \Уепп тап ћћеће шаз тап 181 Срећа човечја није дакле ни у каквом спољашњем благу: богатству, положају, новцу, слави, итд., чему људи дању ноћу теже, већ у слободној личности, коју треба по сваку цену сачувати. И збиља, можемо слободно рећи да је тежиште целокупне наше просвете и културе базирано на осигураЊу такве среће човечје. Цела професионална педагогија: школство од најнижег степена до највишег, црква, као религиозна институција, држава, као културни фактор, тежи упознавању, дизању и снажењу тог унутрашњег правог човека, стварању и челичењу свесне и срећне социалне личности.