Prosvetni glasnik

630

Просветни Гласник

Када ће учитељ коју употребу члана теоретски овако да образложи, то овиси о степену наставе. Већ у првом почетку кад почиње директно обучавање на основу питања „(2и'ез1-се дие с'е$1 дие се1а? и , кад учи изговор на основу вокабулара потребна за предмете школске собе, он може да каже ону најосновнију службу францускога члана: разликовања родова, бројева и именица од осталих дијелова говора. Што се осталих случајева упорабе, односно испуштања члана тиче, он ће и сада као и прије антиципирати случајеве из обичнога говора, нпр. Моп реге е& теЛест, С'е& ип тес1ес1п итд., према потреби наставе. Увјежбати ће их у свим могућим вариацијама што их допушта ученицима познати вокабилар, а само ће тумачење резервисати за каснији згодан моменат. За ово све је учитељу дакако потребан програм рада. Сврхе овога метода не може постићи, поступа ли по часовитим случајностима без приправе. Пређимо сада на проматрање метода код оних случајева синтактичких који се дјеломице налазе и у нашем језику. Инфинитив и партицип имаде и наш језик, али француски језик употребљава ова два облика сасвијем другојачије неголи наш језик. Француски језикдопушта упорабу препозиције пред инфинитивом, и док се у нас сматрају случајеви као: „Ова крушка добра је за јести (мј. јело)" као провинциализам настао под упливом њемачкога језика, у француском се може инфинитив употребити без приједлога, или са приједлозима с1е, а, роиг, раг, аргез, а^ап1 с1е. Сјем тога може инфинитив да стоји мјесто наших подређених реченица у одређеним случајевима. На први поглед изгледа употреба францускога инфинитива врло компликована, али ако се поступи исправним диалошким методом, она је врло једноставна. Узмимо да имамо пуогг реиг. Почне се с питањима као што је нпр.: Ое <7 ио1 аз-Ш реиг? Ј'а1 реиг с!е се1 ћотте. Ученик је научио на основу учитељева питања: Ое дие11е ргерозШоп ез( $им1е 1а 1осиИоп а^о[г реиг? да се ага/г реиг слаже са с1е. Сад замјени учитељ именицу с инфинитивом који конвенира: Аз-^и реиг с1е уо 1 г се1 ћотте? итд. Исто је тако и с приједлогом а. Узмимо случај гдје је употребу приједлога најлакше објаснити: А дио1 1га^аШез-{и? Је Гга^аШе а топ Гћете, а та уегзшп. Е$1-се дие Ш (гаџаШез а Гегттег 1оп (ћете ? Или: А дио1 з'с51-И ппз? Ј1 з'езГ гтз а сћапГег. А дио1 ез-Ги ргН? Је зтз ргеГ а рагИг. Кад се увјежбају овакви најједноставнији случајеви у свиммогућим вариацијама што их допушта учениково познавање вокабулара, створила се већ нека несвјесна диспозиција за употребу инфинитива. Истом ћемо тада пријећи на изналажење правила. Почећемо и овдје једноставним француским питањима која се односе на анализу реченице. Установићемо тако да и финитни глагол и инфинитив имају код инфи-