Prosvetni glasnik

Осећање одговорности прегла нацији

671

и од Цариграда, Од тада, кроз дуге векове, па све до данас, та Светосавска црква, основана у доба Стефана Првовенчаног, претставља једно живо и неугасиво жариште Српства, које је осветљавало најплеменитијом светлошћу путеве, којима је ишао српски народ и у тешким столећима робовања под Турцима, када се к радило о бити или не бити, о поновном васкрсу или вечихој смрти. II Пада у очи да су наследници Стефака Првовенчаног водили исправну националну и државну политику Србије све до цара Душана. Истина, краљ Радослав и краљ Владислав нису били дорасли тежини ситуације и пали су под утицај својих моћних суседа — Радослав под утицај епирског деспота Теодора Анђела, Владислав под утицај бугарског краља Јована II Асена — али Урош, Драгутин, Милутин и Стефан Дечакски водили су разумну и унутрашњу и спољашњу политику Србије, са развијеним осећањем одговорности према нацији, оа отвореним гледањем ствар, ности у очи и са потребном државничком обазривошћу. Цар Душан прекинуо је ову традиционалну политику наших Немањића и отпочео је водити империјалистичку политику. Он је упао у исту ону грешку, у коју је још почетком X века упао бугарски цар Симеон, који се прогласио за „цара Бугара и Грка" и водио дуге и крваве ратове против Византије. упорно настојавајући да освоји Цариград и да на своје ноге навуче пурпурну обућу византиских императора. Међутим, исто тако као што Симеон није успео са својом империјалистичком политиком у Бугарској, тако ни Душак — иако под повољнијим приликама — није могао успети са својом империјалистичком политиком у Србији. И један и други имали су сувише велике амбиције и нису рачунали са реалним чињеницама. Зато су морали да промаше свој циљ и да пренебрегну виталне интересе својих држава. Уместо да смишљено ради на јачању централне власти и на национализацији својих јужних крајева, Душан је водио дуге и крваве ратове, и то не само са Византијом него чак и са Босном, што је оило сасвим бесмислено и штетно. „Дубоке политичке мудрости није у њега било, нити је био велики организатор, али је имао природне бистрине да схвати ситуацију и да је искористи"