Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

Стенографске белешке

19

номској равноправности и Једнакости, јер је то данас једна од првлх потреба нашега народнога живота Ја мислим да је .питање политичких права већ мање више свршено и код нас и свуда и сад има да се водч борба у првом реду око економских проблема. Стога пођимо и у. овој области . напред бар толико колико је неопходно да се не омете правилан развнтак нашега друштвенога живота, да се одржи у њему потребна равнотежа и да се. на тај начпн избегну тешки потреси које данас проживљују многи народи. Лризнајмо у усгаву исто т.ако и принципе. .економске равнолравностн и правичности, као што су већ признати . принципи политичке и Iрађанске једнакости. Ови други принципи, господо, без првих данас су и сувише недовољни, и као год што је политичка једнакост морала бити призната, и ако по цену неизмерних људских жртава ii људске крви, тако ће морати бити призната и економска равноправност. Све иде својим логичki.'m редом. Стога, боље је признати . данас милом оно што iie се сутра морати признати силом. Избегннмо излишне жртве. Гоеподо Aioja, што до сада ни један устав није водио рачуна о економсхим односима грађана сасвим је појмљиво. До сада је привидно изгледало да je за грађане главно да имају политичке слободе, а што се тиче економске стране, ту се сгајало на гледишту слободе рада и слободе утакмице. И то се још ii могло подносити дотле док није капиталистички систем производње и потрошње достигао један ВIШШ ступањ. Али од тада је тај принцип постао неодржљив n неподношљив, јер се он изједначио са принципом неправде и насиља. Слободна је утакмнца довела раднпчку класу до ропства капиталистичкој класи и онајеучинила капиталистичку класу свемоћном. Створила је од капиталистичке класе исго тако економске деспоте, као што су некад били политички деспоти. И као што се раније морало борити против политичких деспота исто се тако данас мора борити против економске деспотије. Питање је политичких слобода у главном свршено. Te су слободе плаћене скупим жртвама, Сад остаје нерешено питање економске равноправности. Оно се исто тако мора решити. Оно се већ и решава. у целоме сзету. Негде се оно решава више разудгоА!, а негде пскључиво силом. Ја бих желео да се ono код нас почне решавати ра|умом и увиђавношћу, _а не силом и по цену људске крви. Ако се не учини прво, онда ће друго неизбежно .морати доћи. Стога да бисмо уштедили себи социјални рат, прихватимо социјалне реформе. Пре свега треба рашчистити с једним велим и застарелим односом, а то је феудални облик својине, који се и до данас одржао у многим. областима наше земље, како у онима које су биле под Турском, тако и у онима које су биле под аустроугарском ‘влашћу. Правац за решење тога питања мора бити означен још у Уставу. Исто тако и за решење осталих делова аграрног питања треба поставити принципе у Уставу. За цело питање аграрне реформе треба у Уставу дати директиву законодавству .и то такву, да земља треба да припадне ономе који je обрађује. По том, Уставом треба предвидети и заштитне мере за радну снагу као и осигурање радника. То нарочито вреди за класу најамних радника. Држава Aiopa узети у заштиту читаву војску најалтог. радништва, која је до сада била потлуно остављена на ашлост и недшлост капитализму. То чалажу не само хумани, већ исто толико и државни и национални интереси. Законодавцу се мора рећи, да је радна

снага уставом стављена под заштиту државне власти. То траже интереси. наше државе. Поред тога устаиом морају бити обухваћени и остали важнији и социјални и економски односи. У опште за рег.улисање свих односа у друштву поЈитичких и.. економских, треба још у Уставу обележити све главније линије, ло којима треба .да се крећу закони. Законодавци треба у свима тим питањима да имају већ унапред одређене нравце и ти правци треба да воде не само полити.чкој једнакости, већ и економској равноправности и правичности. Ако то.не будемо учинили, онда ниемо. ништа. нарочито учинили. Можда сте ви, господо, начелни противници да се питање економских односа уноси у Устав? Па ипак, ако би било и тако, потрудите се, да се помирите с том идејом, коју време данас исто тако заповеднички намеће, као што је раније наметало признање уставним путем политичких и грађанских права. То важи нарочито за господу. на десници, јер су се господа на левици уверила још одавна у потребу тога. Али можда he ми се, господо, поставити питање, па да ли има још нека држава, којајеуУстав унела и одредбе о регулисању економских и социјалних односа, и ако нема, рећи iie се, можда, па што бисмо ми ишли испред целога света? (Гласови: Има тога у немачком и руском уставу.) Да, има тога. Има, као што je већ речено, у немачком уставу. Али и кад не би било, то не значи, да ни ми не треба да пођемо, не само једним добрим, веЛ и једним неизбежним путем, једним путем, којим и ми и други најзад морамо поћи, ако не данас, а оно поуздано сутра. Попуштање принципу економске равноправности није само потреба хуманости, већ и израз нужде. Дојучерашња апсолутистичка Немачка дала је у томе погледу један добар првдер. Идимо ми у том погледу још и даље. Не бојмо се од тога. Тим ће путем морати поћи и све друге државе, ако хо'ће себи да уштеде тешке кризе, које су неизбежне баш услед неуређених односа измсђу рада и капитала, због економске и социјалне неправде. До јуче је Устав био само основни закон политичких и графанских права, данас он треба да постане, и он то мора постати, и основни закон економске равноправности. Србија се поносила слободоумљем свога устава, који је био само политички, учинимо сада, да се доцније и ми поносимо и овим нашим новим Уставом, који не треба да буде само политички, већ исто толико и економски основни закон. Председник д-р Миленко Веснић: Има реч г. Живрта Јовановић. Живота јовановић : Господо, ја не мислим . ући у.претрес поднетог Устава, него сам устао да само изразим своје чуђење, што је у оваквим моментима, какве преживлзује наша земља данас, што је при овим уставним борбама и при овим борбама класа, које су данас развијеније више него икада, и при овим борбама племенским, учињен такав експерименат, да нам се доноси један предлог Устава, да отпочињемо један рад, који ви у ово време називате најважнирш, да нам се у то време подноси предлог Устава, а не даје нам се једна мотивација, једно објашњење солидно, јасно и широко о томе: зашто у оваквим моментима у овај Устав, усред тих класних економских борби, нису унесене бар две до три економске одредбе о заштити тих класа; зашто се је при овим борбама око изградње Устава стало на гледиште чисто строго, и сувише строго, централистичко; зашто се' стало на то гледиште, кад се зна, да у овој зегчљи има струја, има захтева и мишљења, 3*