Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

111. седница 4. фебруара 19§1. године

да треба Устав дати на децентралистичкрј, далеко широј основи, но што се овде даје; зашто се при доношењу Устава у оваквим моментима, кад има једна одредба на завршетку, мислим члана 86., која каже да је Влада у стању, кад потреба захте, што значи кад она нађе за потребно, да Устав суспендује; зашто у оваквим моментима када подноси један Устав, за који унапред може знати, да није неспоран, него нзазнва доста спорова, зашто у таквим моментима Влада о том Уставу не даје једну ширу мотивацију, једно шире објашњење. него њен Министар Конституанте само Рам чита неке чланове Устава, које u ми салп-i можемо да прочитамо. Ја мислим да је ово први пут у историји уставне борбе, да се овако излази с једним уставним предлогом. Ја сам мислно да нагласим само то, да нагласим да ми је то вео.ча чудновато и да сматрам да до сада није поднет ниједан реферат од стране оних, који су нам овај Устав поднели, а који су имали дужност да га образложе и да нам даду једно шире објашњење о њему.

Иредседник д-р Миленко Веснић: Господо, пошто се ниќо не јавља даље да говори у начелу о поднетом нацрту Устава, сем г. Дивца, који је начелно говорио, мене то доводи на мисао да господа, пошто су саслушдла нацрт и експосе Министра за Констптуаиту сматрају за потребно, да размисле о ствари, n да према томе нису данас готова да продуже дискусију. Ja ћу, према томе идући за вашим жељама, данашњу седницу закључити. Ако сте готови, да сутра дискутујемо даље и да уђемо мало више у посао, онда би смо могли заказати седницу за сутра. Али, ако има господе, којима је потребно да о ствари мало више размисле, да се с пријатељима разговоре и према томе, да нам је потребно мало више времена, онда можелш седницу заказати за понедељак. (Гласови: За понедељак.) Данашњу седницу закључујем, а другу заказујем за понедељак у 9 и по часова пре подне у сали Скупштинске зграде. Седница je закључена у 11 1 / 2 часа.

IV СЕДНИЦА

УСТАВНОГ ОДБОРА УСТАВОТВОРНЕ СКУПШТИНЕ КРАЉЕВИНЕ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА одржана 7. фебруара 1921. год. у Београду.

Председавао Нодаредседник д-р Т. Томљеновић. Секретар Милан БошковиК Почетак у 10 часова пре подне. Подиредседник Т. Томљеновић : Отварам IV седницу Уставног Одбора. На дневном је реду расправа о нацрту Устава у начелу. Пријавио се за реч г. Михајло Аврамовик ААихајло Аврамовић: Господо, нацрт устава, који je поднела влада Г. Николе Пашића, ja остајем под утисцима, да je нацртом обухваћен само политички део државе. У њему се донекле брижљиво разрађују права грађана, нолитичка функција државе и појединих државних органа, и рекао бих, стаје се на једно гледиште, које је зар могло, да се правда и да задовољи у време неразвијених економских снага до ове мере, неразвијених социјалних прилика ii социјалних сукоба до мере, у којима смо данас. Мефутим, данас је, као што знате, врелlе великог рада, велике индустрије и великог капитала, једном речју све је у знаку капитализма. За оно, прво време, још неразвијених економских снага, могло је бити за људе, који живе у организованој заједници, најважније лична и политичка слобода. И не само да је то могло бити довољно за та прва времена, него је, чини ми се, самим идејама, које су у то доба владале, идејама политичке и економске слободе, познате подименом економског либерализма, било потребно да тако б-уде. Економском либерализму било је потребно, да има пред собом растурену масу јединака, упућених да се задовоље и да траже једино политичке слободе, и да у томе гледају сав смисао живота у друштву. Ако би с те стране посматрали нацрт устава, онда би он нор-

мама својим, изузев неких, био задовољавајући. Али ми смо далеко од ових првих времена и далеко од времена економског либерализма. Ми живимо у највећем напону капиталистичких и социјалних снага. Живимо посред љутих борба, социјалних борба појединих класа у друштву, и видимо свакодневно, да Љ политичке слободе, да само политичке гарантије нити су оно што је битно у животу појединаца и група појединаца нити оно што је бптно у животу држава. Палаје ономад, од поштованог професора Ѓ Радонића овде примедба, поводом говора Г. Дивца, како устав не треба нпшта. друго ни да обухвата, него само политичку организацпју државе и како је оно што je Г. Дивац наглашавао, предмет појединих закбна. Ја мислим, господо, и поред свега тога што високо ценим поштованог г. професора, ца се такво гледиште у данашње време не може примитп. Ако би ми стали на то гледиште које је у Енглеској превладало, да се све појаве друштвенога живота треба законом да регулишу, онда би ми могли одмах да одбацимо овај пројекат, који је влада поднела, na да и ми пођемо тим путем, да законом регулишемо, као што је то Енглеска радила. Тако бисмо, као што је Енглеска у 14. веку, законом регулисали пит.ање о буџету. Затим могли бисмо да, као Енглеска у 16. веку, законом регулишемо права грађана. Па тако н остале одношаје. Онда би требало да се замислиио, макар за тренутак, у једном инсуларном положају, опкољени морем, оперважени дубоком u лако непрелазном водом, а не опкољени немирним суседима. Тада би, као што рекох, могли комотно да одбацимо нацрт устава, који је влада Г, Пашића поднела као нешто сувишно, као нешто IUTO' и другим путовима може да .се. постигде. Алн